Светски дан вода, 22.март, се обележава од 1992.године, након што је усвојена резолуција на Генералној Скупштини Уједињених Нација.Уједињене Нације су читаву деценију(од 2005 до 2015.године) прогласиле међународном деценијом заштите и очувања вода. Овогодишња тема је САНИТАЦИЈА односно ПОБОЉШАЊЕ ЗДРАВЉА, и значај воде за здравље људи.
Вода је веома значајна, ако не најзначајнија материја у природи. Она је заступљена у природи у сва три агрегатна стања (течност, лед, видена пара). Три четвртине Земљине површине је покривено воденим системима (реке, језера, мора и океани). Значајна количина квалитетне воде се налази у Земљиној утроби (подземна вода). Велику количину квалитетне воде, у виду леда садрже поларне области на Земљи (Арктик и Антарктик), а у ваздуху се, у виду водене паре (облаци и магла), налази константно велика количина воде. Највећи део од ове масе, међутим, налази се у облику океанске (морске) воде и кристалне воде
Кристална вода је вода која улази у састав кристалне решетке минерала и стена из горњих слојева Земљине коре. Ова вода је под економски прихватљивим условима скоро недоступна за употребу.
Вода је темељ живота и основни састојак сваког живог бића. Она, или покреће развој или ограничава прогрес сваке заједнице-од породице до цивилизације.
Број становника на нашој Планети убрзано се повећава, потреба за водом још брже, а њена количина се не мења. Ближимо се времену када ће потреба за водом премашити залихе. Након тога нужно престаје развој. Постоји опасност и од ратова. Да би то спречили, воду морамо чувати и штедети.. Такође треба пречишћавати отпадне воде јер су оне главни узрок загађења река. Осим река, све се више загађују и подземне воде. Загађење потиче делом од пољопривреде(ђубрива, пестициди), а делом од отпадних вода из насеља, код којих није развијена комунална инфраструктура, и дивљих депонија.
|
СВРХА
|
ЈЕДИНИЦА МЕРЕ
|
КОЛИЧИНА [dm3]
|
|
Пиће, кување, прање
|
човек/дан
|
20 – 30
|
|
Прање рубља
|
човек/дан
|
10 – 15
|
|
Купање у кади
|
-
|
150 – 200
|
|
Прање путничког аутомобила
|
-
|
200 – 300
|
|
Прање улица и паркова
|
1 [m2]
|
1 – 2
|
|
Парне машине без кондензације
|
1 [kW/h]
|
20 – 40
|
|
Парне машине са кондензацијом
|
1 [kW/h]
|
400 – 700
|
|
Хлађење дизел мотора
|
1 [kW/h]
|
20 – 25
|
|
Хлађење у нуклеарнимелектранама
|
1 [kW/h]
|
око 200
|
|
Пивара
|
1 [dm3] пива
|
5 – 8
|
|
Млекара
|
1 [dm3] прерађеног млека
|
3 – 6
|
|
Шећерана
|
100 [kg] репе
|
(1,5 – 2) x103
|
|
Кланица
|
1 заклано говече
|
око 5,5 x103
|
|
Фабрика целулозе
|
1 [kg] целулозе од буковине
|
око 400
|
|
Фабрика папира
|
1 [kg] финог папира
|
400 – 600
|
Просечни нормативи потрошње воде за поједине сврхе
Хигијенски исправна вода за пиће је вода која одговара квалитету у погледу, физичких, физичко-хемијских, микробиолошких и радиолошких особина, а сам квалитет воде за пиће се одређује Правилником о хигијенској исправности воде за пиће, и представља максимално допуштене концентрације појединих материја у самој води.
Квалитет воде се постиже помоћу разних поступака обраде. Избор поступака зависи од састава воде и квалитета који се жели постићи.
|
ПАРАМЕТАР – САСТОЈАК
|
НАЈЧЕШЋЕ КОРИШЋЕНИ ПОСТУПЦИ КОРЕКЦИЈЕ
|
|
Суспендоване честице
|
Одлежавање – седиментација – коагулација – филтрација
|
|
Колоидно растворене супстанце
|
Аерација – коагулација – додатак соли алуминијума, гвожђа или калцијума
|
|
Мирис
|
Аерација, обрада активним угљем
|
|
Боја
|
Коагулација – седиментација и филтрација – озонизација – хлорисање – обрада активним угљем
|
|
Укус
|
Обрада активним угљем – обрада хлором, хлораминима, озоном или калијумперманганатом
|
|
Слободан СО2 и киселост
|
Аерација – обрада кречом, содом, натријумсиликатом, кредом или магнезитом
|
|
Тврдоћа
|
Хемијско омекшавање кречом, содом, тринатријумфосфатом – обрада мењачима јона
|
|
Гвожђе и манган
|
Аерација и филтрација – обрада кречом и содом – додатак средстава за деферизацију
|
|
Мале количине растворених соли
|
Дестилација – електродијализа – реверзна осмоза – примена мењача јона
|
|
Уље
|
Додатак стипсе – филтрација – обрада кречом – обрада содом
|
|
Алге
|
Додатак бакарсулфата – додатак хлора, хлорамина или куприхлорамина
|
|
Бактерије
|
Одлежавање – филтрација – обрада хлором, хлораминима, озоном, UV зрацима, јонима тешких метала или кречом
|
|
Отровне супстанце
|
Обрада стипсом, земљом за белење, содом, натријумсулфитом или натријумсулфидом – примена мењача јона
|
Неисправна вода за пиће може бити узрок разних болести, пре свега цревних заразних болести, и то:тифуса, паратифуса, заразне жутице, колере, дизентерије. Ове болести се јављају у местима са лошим хигијенским условима, код водних објеката, нарочито јавних , индивидуалних и школских.
Да би се спречила појава и ширење поменутих болести требало би у свим срединама, како градским, тако и сеоским, изградити комуналну инфраструктуру, изградити или реконструисати и модернизовати водоводну мрежу и саму припрему воде за пиће. Такође би у свим школским и предшколским установама требало побољшати стање санитарних чворова,
САВЕТИ ЗА УШТЕДУ ВОДЕ:
- Одржавајте исправним сву водоводну инсталацију у својим кућама и становима. Неисправна славина може изазвати губитак 72 литра воде, ако капље у периоду од 24сата
- Не купајте се у кади, иако прија. Чешће се туширајте. Тако ћете уштедети до 100 литара воде а уједно је и здравије
- Немојте прати судове или веш у машинама ако их нисте напунили, јер тако троше исту количину воде
- Зелене површине заливајте увече, тако биљке искористе већу количину воде јер је мање испарења