eko030

Gradske vlasti Torina odlučile su da, umesto bučnih kosilica, koriste ovce za uređivanje javnih zelenih površina.

Dva stada ovaca tako će uštedeti novac poreskih obveznika, jer će ovce jednostavno popasti travu u lokalnim parkovima.

Već drugu godinu zaredom, Torino sređuju ove „alternativne kosilice“. Prošle godine, tri stada ovaca i krave marljivo su popasle višak trave u tri parka.

Ove godine, jedno stado biće pušteno u park Meisino, a drugo u Sangone. Gradske vlasti ipak neće ponovo koristiti krave, jer proizvode više đubriva tokom „posla“. Ova metoda uštedeće čak 30.000 evra iz gradskog budžeta.

„Ekološka i poučna vrednost ove inicijative je neosporna, jer pored uređivanja javnih površina, pruža građanima priliku da dođu u kontakt sa životinjama i nauče nešto o njima. Naravno da se ponekad desi i nezgoda u javnosti“ kaže pastir Federiko Tombolato, koji je svoje stado ustupio vlastima Torina.

 (MONDO) 

Austrijska kompanija „Atek“ saopštila je da je zatražila od srpske Agencije za privatizaciju odlaganje roka za isplatu ukupne kupoprodajne cene za Rudarsko-topioničarski basen (RTB) Bor. Agencija je odgovorila da će raskinuti ugovor sa tom firmom ako sredstva do ponoći ne budu uplaćena.

U tom slučaju, Agencija će naplatiti licitacionu garanciju u iznosu od 10 miliona dolara, a do sada uplaćenih 150 miliona dolara ostaje na posebnom računu u Narodnoj banci Srbije.

Ukoliko ne dođe do zatvaranja finansijske transakcije sa prvorangiranim „Atekom“, Agencija će, u skladu sa Zakonom o privatizaciji član 30 stav 2, pokrenuti proceduru za početak pregovora sa drugorangiranim ponuđačem na tenderu, saopštila je Agencija.

U ranijem saopštenju „Ateka“ navodi se da ta kompanija ne odustaje od te investicije i da bi odmah uplatila „veći deo“ sume od 316 miliona dolara za kupovinu RTB-a, ali da joj je potreban dodatni rok za isplatu ukupne sume.

U „Ateku“ nisu hteli da preciziraju tačno koliku sumu žele da uplate odmah, a koliko u naknadnom roku, kao ni koliki se naknadni rok traži. To bi bilo drugo produženje roka za isplatu kupoprodajne cene za RTB.

Danas su, nezvanično, pojedini beogradski mediji preneli da „Atek“ ima problema da obezbedi novac od „Dojče banke“, zbog političke situacije u Srbiji, i da će tražiti produžetak roka do okončanja parlamentarnih izbora u Srbiji.

„Atek“ je prvu ratu od 150 miliona dolara, kako je to predvidela Agencija za privatizaciju, uplatio u roku, a rok za uplatu drugog dela od 316 miliona dolara ističe u ponoć.

Srpski ministar ekonomije Mlađan Dinkić izjavio je da ugovori u Srbiji moraju da se poštuju i da je zbog toga Ateku odbijeno novo produženje roka.

„Ako investitor nije u stanju da poštuje ugovor u pogledu uplate cene koju je sam ponudio, kako može da mu se veruje da bi on upravljao borskim basenom i u narednom periodu izvršio sve ugovorom predviđene investicije“, kazao je Dinkić agenciji Beta.

On je istakao da se to posebno odnosi na ulaganje blizu 180 miliona dolara za izgradnju nove topionice u Boru kojom bi konačno trebalo da se reši pitanje zagađenja životne sredine.

Dinkić je naglasio da će 150 miliona dolara koje je do sada uplatio Atek ostati na posebnom računu Narodne banke Srbije.

Ministar je kazao da je Atek trebalo do ponoći da uplati svih 466 miliona dolara za kupvinu RTB-a, ali je umesto toga danas ponudio 380 miliona dolara i zatražio dodatni rok od 60 dana za uplatu preostalog novca.

„Mi smo to odbili“, kazao je Dinkić.

Prvobitni rok biznismenu Mirku Kovaču, koji je vlasnik „Ateka“ iz Beča, bio je 22. februar, do kada je trebalo da uplati ugovorenu kupoprodajnu cenu 466 miliona dolara. Rok je zatim produžen, da bi Kovač sredinom marta poručio da je „Atek“ spremio novac da isplati kupovinu imovine RTB uzimanjem kredita jedne austrijske banke.

Ta kompanija je na tenderu za prodaju RTB-a ponudila 466 miliona dolara, odnosno 96 miliona više od drugorangioranog SMR-a koji posluje u sastavu ruskog Bejzik elementa (Basic element). Ugovor sa Atekom je potpisan 7. februara ove godine.

Prvi tender za prodaju RTB-a je poništen jer kupac, rumunska kompanija Kuprom, ni u dodatnom roku nije isplatila cenu od 400 miliona dolara.

(agencije/MONDO)

Rok koji je Agencija za privatizaciju dala autrijskoj kompaniji A-tek da uplati poslednju ratu za kupovinu Rudarsko-topioničarskog basena Bor (RTB) ističe sutra.

U Agenciji je u četvrtak Beti rečeno da očekuju da će kupac RTB-a uplatiti preostalih 316 miliona dolara u predviđenom roku.

Vlasnik A-teka Mirko Kovač izjavio je pre dva dana agenciji Beta da je kupovina RTB-a strateški cilj A-teka, i da je obezbeđen novac za isplatu ukupne kupoprodajne cene.

Ta firma je na tenderu za prodaju RTB-a ponudila 466 miliona dolara, odnosno 96 miliona više od drugorangioranog SMR-a koji posluje u sastavu ruskog Bejzik elementa (Basic element). Ugovor sa A-tekom je potpisan 7. februara ove godine.

Kovač je rekao i da na njegovo ulaganje neće uticati politička klima u Srbiji, jer se A-tek „bavi ekonomijom, a ne politikom“.

Atek je za RTB do sada uplatio 150 miliona dolara i dostavio licitacionu garanciju za dobro obavljen posao od 10 miliona dolara. U obavezi je, međutim, da dostavi garanciju na još 60 miliona.

(Beta)

Crna Gora, jedina zvanično proglašena „ekološka država“ u svetu, objavila je, maltene, „rat“ plastičnim kesama, čiji je proces razgradnje veoma dug, nekada čak i stotinama godina.

Predstavnici crnogorskog Ministarstva turizma i zaštite životne sredine održali su u sredu sastanak sa
predstavnicima velikih trgovinskih kompanija u Crnoj Gori, kako bi se razmotrile mogućnosti za smanjenje upotrebe plastičnih kesa u njihovim objektima, saopšteno je iz Vlade Crne Gore.

Dok ne bude usvojen zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu, koji je u pripremi i kojim će biti zabranjeno korišćenje plastičnih kesa, vlada, odnosno Ministarstvo turizma će preduzeti mere u cilju smanjenja njihove upotrebe.

„Na sastanku su predočeni podaci o načinu rešavanja tog problema u svetu, merama koje se preduzimaju i novim tehnologijama, koje treba da doprinesu smanjenju njihovog negativnog uticaja na životnu sredinu. Jedna od mogućnosti je proizvodnja kesa od biorazgradljive plastike, koja bi se kasnije reciklirala“, navodi se u saopštenju.

Učesnici sastanka su se složili da je upotreba plastičnih kesa veliki problem i da rešenje treba tražiti u edukaciji stanovništva i fiskalnoj politici, odnosno uvođenju taksi i donošenju odgovarajućih propisa.

Ministarstvo turizma i zaštite životne sredine Crne Gore najavilo je predlog budućih aktivnosti i održati novi sastanak sa predstavnicima velikih trgovinskih kompanija, na kojem će biti definisane konkretne mere za prevazilaženje ovog problema.

Parče ledenog pokrivača Antarktika veličine polovine Beograda iznenada se raspao, dovodeći u opasnost mnogo veći lednik, saopštili su naučnici.

Satelitski snimci pokazuju da se parče ledene ploče Vilkins, stare nekoliko vekova, a možda i 1,500 godina, počelo odvajati od ostatka pokrivača 28. februara.

Dejvid Von iz Britanskog istraživačkog centra Antarktika kaže da je ovo rezultat globalnog otopljavanja.

Pošto su naučnici primetili satelitske snimke, narednih nekoliko sati su uperili kamere u lednik, a poslat je čak i izviđački avion kako bi napravio snimke ovog retkog događaja.

„Nije u pitanju samo to što se ovo retko dešava“, kaže drugi naučnik Ted Skambos. „Pukotine se ispunjavaju vodom, otpadaju ogromni delovi i survavaju se… Ovo je prava situacija za bekstvo.“

„Iako je prirodno da lednici otpadaju, ovako nešto nije uobičajeno da se događa. Ipak, sve se češće dešava“, kaže Von i opisuje da je lomljenje lednika slično pucanju armiranog stakla kada ga udarite čekićem.

Ostatak Vilkins ploče, koja je veća od Kosova, vezana je za Antarktik samo malim pojasom tankog leda. Naučnici se plaše da će cela Vilkins ploča da se uruši.

Von je procenio da će ona da se sruši za 15 godina. Deo koji se sada raspao čini samo četiri odsto ploče ali može izazvati njeno dalje cepanje.

Postoji šansa da ploča preživi ovu godinu pošto se leto na Antarktiku upravo završava.

Naučnici se ne plaše od povećanja nivoa mora zbog ovog događaja, ali kažu da je to znak povećanog globalnog zagrevanja

„Ove stvari ne mogu ponovo da se naprave. Kada jednom odu, one to učine zauvek“, kaže naučnica Sara Das.