Министар животне средине и просторног планирања Оливер Дулић представио је данас на седници Одбора за заштиту животне средине Скупштине Србије Извештај о стању животне средине за 2007. годину, након чега је Одбор усвојио Извештај.
Представљајући извештај, Дулић је најавио да ће Министарство наставити да спроводи строгу контролу највећих загађивача у Србији. Он је истакао да је општина Бор најзагађенија еколошка црна тачка у Србији, на основу праћења параметара квалитета воде, ваздуха и земљишта. Министар је указао да су веома загађени Панчево и Велики бачки канал. Решење проблема загађења у Панчеву, према његовим речима, може омогућити приватизација Рафинерије и улагање у нове, чистије технологије.
- У току је израда интегрисаног катастра загађивача – истакао је Дулић.
Говорећи о неопходности истраживања у области обновљивих извора енергије и њихове примене, министар је навео да је повећана потрошња енергије, што је довело до повећања индустријског загађења и емисије штетних гасова.
Према извештају, квалитет воде у Србији оцењен је као одличан, врло добар и добар у три четвртине случајева. Ипак, Дулић је указао да недостатак адекватног система за пречишћавање отпадних вода представља велики проблем.
- У Извештају је наведен преглед акцидената, а податак да их је 2007. било 46 говори да је повећан ризик по здравље људи и животну средину. Највише акцидената догодило се у области индустрије, нешто мање у транспорту – рекао је Дулић.
Као горуће питање он је навео проблем отпада и најавио за наредну годину изградњу погона за одлагање опасног отпада. Према његовим речима, у Србији се годишње произведе три милиона тона отпада.
- Највећи проблема са којима се Министарство суочава су ненаменско трошење средстава еколошких фондова у локалним самоуправама, недовољно стручан кадар или непостојање локалних инспекција за заштиту животне средине, злоупотребе приликом издавања грађевинских дозвола на локалном нивоу и корупција – оценио је Дулић.
Он је додао да велики проблем представљају мала буџетска издавајања за животну средину, свега 0,24 одсто бруто друштвеног производа, док је европски просек од 1,3 до 1,5 одсто.
Извор: Сајт министарства за заштиту животне средине и просторног планирања
http://www.ekoplan.gov.rs