eko030

Светски Дан вода, 22.март, се обележава од 1992.године, након што је усвојена резолуција на Генералној Скупштини Уједињених Нација.Уједињене Нације су читаву деценију(од 2005 до 2015.године) прогласиле међународном деценијом заштите и очувања вода. Овогодишња тема су ПРЕКОГРАНИЧНЕ ВОДЕ.

Вода је веома значајна, ако не најзначајнија материја у природи. Она је заступљена у природи у сва три агрегатна стања (течност, лед, видена пара). Три четвртине Земљине површине је покривено воденим системима (реке, језера, мора и океани). Значајна количина квалитетне воде се налази у Земљиној утроби (подземна вода). Велику количину квалитетне воде, у виду леда садрже поларне области на Земљи (Арктик и Антарктик), а у ваздуху се, у виду водене паре (облаци и магла), налази константно велика количина воде. Највећи део од ове масе, међутим, налази се у облику океанске (морске) воде и кристалне воде

Кристална вода је вода која улази у састав кристалне решетке минерала и стена из горњих слојева Земљине коре. Ова вода је под економски прихватљивим условима скоро недоступна за употребу.

Вода је темељ живота и основни састојак сваког живог бића. Она, или покреће развој или ограничава прогрес сваке заједнице-од породице до цивилизације.

Број становника на нашој Планети убрзано се повећава, потреба за водом још брже, а њена количина се не мења. Ближимо се времену када ће потреба за водом премашити залихе. Након тога нужно престаје развој. Постоји опасност  и од ратова. Да би то спречили, воду морамо чувати и штедети.. Такође треба пречишћавати отпадне воде јер су оне главни узрок загађења река. Осим река, све се више загађују и подземне воде. Загађење потиче делом од пољопривреде(ђубрива, пестициди), а делом од отпадних вода из насеља, код којих није развијена комунална инфраструктура, и дивљих депонија.

            Загађење прекограничних вода, пре свега, река, из дана у дан је свећа. Пример за то је наша земља, и загађење Дунава. Наиме, ниједан град  у Србији, који лежи на Дунаву,не поседује систем за пречишћавање отпадних вода, нити комуналних, нити индустријских. Око 60% разне прљавштине из домаћинстава,масноћа, детерџената, отпадних вода из градских канализација, небројених септичких јама, испушта се у Дунав.Такође, Дунавом плива и нафта због интензивног бродског саобраћаја, као и друге штетне материје које фабрике кроз канализацију испуштају у воду.

            Срећом, због великог протока, све отпадне воде које се испуштају у водоток Дунава разблаже се, и тако њихов штетни утицај знатно ублажава. Наиме, сам Дунав се понаша као колектор, сам себе пречишћава. Математички, проток Дунава кроз Србију се креће од 2500 до 3000 кубних метара у секунди, што је довољно да све отпадне воде испуштене у његов водоток неутралише.

            Лоша страна оваквог самопречишћавања Дунава је та што се сав муљ таложи у басену Ђердапа и прети да уништи читав живи свет у том делу, пре свега рибљи фонд. Наиме, у овом делу се налази преко педесет стално настањених врста рибе, од којих се истичу: сом, смуђ, шаран, штука, буцов, итд. Пошто риба има значајно место у јеловнику становника већине места у овом делу, постоји велика вероватноћа да се угрози здравствено стање поменутог становништва.

            Решење самог проблема загађења Дунава је веома сложено и захтева темељан и удружен рад свих, јер  огромна већина река у Србији припада Црноморском сливу односно, улива се у Дунав, што саме, што посредно у реке које се уливају у Дунав. Активности за очување квалитета воде у Дунаву,посебно у делу Ђердапа, треба усмерити ка завршетку Постројења за пречишћавање отпадних вода, како градских, комуналних, тако и модернизацију већ постојећих Постројења за прераду индустријских отпадних вода у свим местима целим током Дунава. Такође треба изградити комуналну инфраструктуру у сеоским срединама,уклонити дивље депоније и спречити стварање нових дуж обале свих река, посебно Дунава.

Britanski prestolonaslednik princ Čarls upozorio je da čovečanstvo ima još 100 meseci, ili čak i manje, da spase planetu od katastrofe izazvane klimatskim promenama.

Čarls je rekao grupi od oko 150 poslovnih ljudi u Rio de Žaneiru da „najbolje projekcije govore da imamo manje od 100 meseci da promenimo ponašanje pre nego što rizikujemo da se sigurno dogode katastrofalne klimatske promene i nezamislivi užasi koje bi to donelo“, rekao je on.

Britanski princ je upozorio da će današnje teškoće „biti ništa u poređenju sa punim efektom koji će globalno zagrevanje imati na svetsku ekonomiju“.

On je pomenuo velika pomeranja ljudi koji će bežati od poplava ili suša, nesigurnu proizvodnju hrane, nedostatak vode, rastuće socijalne nestabilnosti i potencijalne sukobe.

Princ je rekao da će to uticati na dobrobit svakog čoveka, ženu i dete na planeti i pozvao na hitne korake da se zaustavi seča šuma i emisija gasova koji izazivaju efekte staklene bašte.

Princ Čarls je rekao da je globalna ekonomska kriza najgora u više generacija i da je održivi razvoj najbolji i možda jedini način da se osigura budući ekonomski rast.

„Zar nam globalna kriza u kojoj se nalazimo ne govori da će održivi razvoj biti, i zaista može jedino da bude, primarni pokretač ekonomskog i industrijskog razvoja u budućnosti“, rekao je on.

Princ Čarls se sastao sa brazlilskim predsednikom Luisom Inaciom Lulom da Silvom, i ministrom inostranih poslova Celso Amorimom i drugim zvaničnicima.

On treba da poseti gradove Manus i Santarem u džuglama Amazona pre nego što u nedelju krene za Ekvador.

(Beta)