Светски Дан вода, 22.март, се обележава од 1992.године, након што је усвојена резолуција на Генералној Скупштини Уједињених Нација.Уједињене Нације су читаву деценију(од 2005 до 2015.године) прогласиле међународном деценијом заштите и очувања вода. Овогодишња тема су ПРЕКОГРАНИЧНЕ ВОДЕ.
Вода је веома значајна, ако не најзначајнија материја у природи. Она је заступљена у природи у сва три агрегатна стања (течност, лед, видена пара). Три четвртине Земљине површине је покривено воденим системима (реке, језера, мора и океани). Значајна количина квалитетне воде се налази у Земљиној утроби (подземна вода). Велику количину квалитетне воде, у виду леда садрже поларне области на Земљи (Арктик и Антарктик), а у ваздуху се, у виду водене паре (облаци и магла), налази константно велика количина воде. Највећи део од ове масе, међутим, налази се у облику океанске (морске) воде и кристалне воде
Кристална вода је вода која улази у састав кристалне решетке минерала и стена из горњих слојева Земљине коре. Ова вода је под економски прихватљивим условима скоро недоступна за употребу.
Вода је темељ живота и основни састојак сваког живог бића. Она, или покреће развој или ограничава прогрес сваке заједнице-од породице до цивилизације.
Број становника на нашој Планети убрзано се повећава, потреба за водом још брже, а њена количина се не мења. Ближимо се времену када ће потреба за водом премашити залихе. Након тога нужно престаје развој. Постоји опасност и од ратова. Да би то спречили, воду морамо чувати и штедети.. Такође треба пречишћавати отпадне воде јер су оне главни узрок загађења река. Осим река, све се више загађују и подземне воде. Загађење потиче делом од пољопривреде(ђубрива, пестициди), а делом од отпадних вода из насеља, код којих није развијена комунална инфраструктура, и дивљих депонија.
Загађење прекограничних вода, пре свега, река, из дана у дан је свећа. Пример за то је наша земља, и загађење Дунава. Наиме, ниједан град у Србији, који лежи на Дунаву,не поседује систем за пречишћавање отпадних вода, нити комуналних, нити индустријских. Око 60% разне прљавштине из домаћинстава,масноћа, детерџената, отпадних вода из градских канализација, небројених септичких јама, испушта се у Дунав.Такође, Дунавом плива и нафта због интензивног бродског саобраћаја, као и друге штетне материје које фабрике кроз канализацију испуштају у воду.
Срећом, због великог протока, све отпадне воде које се испуштају у водоток Дунава разблаже се, и тако њихов штетни утицај знатно ублажава. Наиме, сам Дунав се понаша као колектор, сам себе пречишћава. Математички, проток Дунава кроз Србију се креће од 2500 до 3000 кубних метара у секунди, што је довољно да све отпадне воде испуштене у његов водоток неутралише.
Лоша страна оваквог самопречишћавања Дунава је та што се сав муљ таложи у басену Ђердапа и прети да уништи читав живи свет у том делу, пре свега рибљи фонд. Наиме, у овом делу се налази преко педесет стално настањених врста рибе, од којих се истичу: сом, смуђ, шаран, штука, буцов, итд. Пошто риба има значајно место у јеловнику становника већине места у овом делу, постоји велика вероватноћа да се угрози здравствено стање поменутог становништва.
Решење самог проблема загађења Дунава је веома сложено и захтева темељан и удружен рад свих, јер огромна већина река у Србији припада Црноморском сливу односно, улива се у Дунав, што саме, што посредно у реке које се уливају у Дунав. Активности за очување квалитета воде у Дунаву,посебно у делу Ђердапа, треба усмерити ка завршетку Постројења за пречишћавање отпадних вода, како градских, комуналних, тако и модернизацију већ постојећих Постројења за прераду индустријских отпадних вода у свим местима целим током Дунава. Такође треба изградити комуналну инфраструктуру у сеоским срединама,уклонити дивље депоније и спречити стварање нових дуж обале свих река, посебно Дунава.
