eko030

Za primenu ovog Kodeksa odgovorne su ekoloske nevladine organizacije – potpisnice.

I Delovanje u skladu sa misijom i ciljevima

1. Obaveza je ekoloskih nevladinih organizacija da postupaju i deluju u skladu sa misijom i ciljevima zbog kojih su i osnovane

2. Ekoloske NVO moraju ostati nevladin, neprofitne, nezavisne i nepoliticke

3. Ekoloske NVO ne mogu davati podrsku ni jednoj politickoj partiji.

II Nezavisnost ekoloskih NVO

1. Ekoloske NVO treba da se suprotstave svakom pritisku na slobodno obavljanje svojih delatnosti, kao i svakom vidu zabrane. Ekoloske NVO postupaju i deluju u skladu sa ciljevima odredjenim u svojim statutima.

2. Ekoloske NVO moraju ostati neyavisne i ne smeju dozvoliti da ekonomski ili politicki uticaj donatora izmeni pravac delovanja i postupanja od onog koji je definisan statutompojedinacnih ekoloskih nvo.

III odgovornost ekoloskih NVO

1. Ekoloske NVO  su odgovorne gradjanima. Tu odgovornost ne smeju da podrede interesima drugih, a posebno licnim interesima osnivaca, vlade i drugih drzavnih organa.

2. Ekoloske NVO se moraju suprotstaviti svima koji unistavaju zivotnu sredinu, krse ljudska prava ili se zalazu za bilo koju vrstu diskriminacije, govor mrznje i podsticanje nasilja.

3. Ekoloske NVO treba da postuju princip solidarnosti.

IV Ekoloska busnost

1. Ekoloske NVO treba da reaguju na svaki ekoloski incident, neodgovornost ili nepaznju pojedinca, zajednice ili drzave.

2. Ekoloske NVO treba da prikupljaju informacije iz oblasti ekologije i zastite zivotne sredine iz sto vise dostupnih izvora.

3. Ekoloske NVO ce se boriti protiv manipulisanja i prikrivanja informacija koje bitno mogu da uticu na stav javnosti o nekom ekoloskom problemu.

V Ekoloske NVO i mediji

1. Pravo i obaveza ekoloskih NVO je da informisu javnost

2. Vazno je imati posten i iskren odnos sa medijima

3. Svaka objavljena informacija o aktivnostima ekoloskih NVO je korisna

4. Ne treba praviti diskriminaciju medju medijima, jer su svi potrebni u cilju pravovremenog i verodostojnog obavestavanja gradjana o aktivnostima na zastiti zivotne sredine.

5. Bitno je ostvariti kvalitetnu komunikaciju izmedju ekoloskih NVO i medija.

VI Aktivnosti, informacija, terenski rad

1. Pravo je i obaveza ekoloskih NVO da od drzavnih i drugih institucija kontinuirano traze informacije za koje smatraju da su od interesa za zastitu zivotne sredine i da u tome istrajavaju

2. Ekoloske NVO u interesu ostvarivanja ciljeva zastite zivotne svojine treba da prikupljaju materijalne dokaze za svoje tvrdnje i delovanje

3. U prikupljanju informacija, dokumenata, zvucnih i video zapisa ekoloske NVO koristice raspoloziva sredstva.

VII Zastita ekoloskih NVO

1. Ekoloske NVO koje se pridrzavaju ovog Kodeksa uzivaju podrsku i zastitu od strane ekoloskih organizacija potpisnica ovog Kodeksa.

2. Ekoloske NVO koje se pridrzavaju principa ovog kodeksa imaju pravo da traze pravnu, moralnu i nematerijalnu pomoc u zastiti od nasilja, pretnji, uvreda i drugih posledica zbog obavljanja svoje delatnosti na zastiti zivotne sredine.

3. Svako ko smatra da je neka od ekoloskih NVO povredila odredbe ovog Kodeksa, moze se obratiti potpisnicama Kodeksa ekoloskih NVO i zahtevati da se utvrdi istina i objavi u medijima.

http://www.sif.minrzs.sr.gov.yu/upload/documents//Prirucnik%20-%20Projektom%20do%20promena,%20avgust%202006.zip

I. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ
Предмет Закона
Члан 1.
Овим законом уређује се остваривање права грађана на новчану накнаду по основу продаје акција или удела (у даљем тексту: новчана накнада) евидентираних у Приватизационом регистру који се води у складу са Законом о приватизацији („Службени гласник РС”, бр. 38/01, 18/03 и 45/05) и пренос без накнаде акција предузећа и привредних друштава која су одређена овим законом (у даљем тексту: пренос акција).
Овим законом уређује се и остваривање права запослених и бивших запослених у предузећима и привредним друштвима из става 1. овог члана на пренос без накнаде акција тих предузећа и привредних друштава.
Носиоци права
Члан 2.
Права у складу са овим законом остварују лица која испуњавају следеће услове:
1) да су навршила 18 година живота закључно са 31. децембром 2007. године и да су на дан стицања статуса носиоца права била уписана у бирачки списак надлежних општинских органа;
2) да су на дан ступања на снагу овог закона држављани Републике Србије;
3) да су на дан 30. јуна 2007. године имала пребивалиште на територији Републике Србије, односно статус привремено расељеног лица са Косова и Метохије;
4) да право на акције без накнаде нису на било који начин остварили, у целости или делимично, у складу са Законом о својинској трансформацији („Службени гласник РС”, бр. 32/97 и 10/01) или Законом о приватизацији и
5) да су уписани у евиденцију носилаца права коју води Агенција за приватизацију (у даљем тексту: Агенција), у складу са овим законом.
Лица из става 1. овог члана стичу статус носиоца права даном уписа у евиденцију носилаца права, у складу са овим законом.
Даном стицања статуса носиоца права лица из става 1. овог члана губе право на стицање капитала без накнаде које имају запослени у субјекту приватизације у складу са Законом о приватизацији.
Једнакост у остваривању права
Члан 3.
Лица из члана 2. овог закона (у даљем тексту: носиоци права) стичу право на једнаки износ новчане накнаде и на једнаки број акција сваког од предузећа, односно привредних друштава, одређених овим законом.
Непреносивости права
Члан 4.
Право на стицање статуса носиоца права није преносиво и не може бити предмет наслеђивања.
Право на новчану накнаду и право на пренос акција од дана уписа у евиденцију носилаца права до дана пријема новчане накнаде, односно уписа носиоца права као законитог имаоца акција које су предмет преноса без накнаде у Централни регистар, депо и клиринг хартија од вредности (у даљем тексту: Централни регистар) није преносиво, нити може бити предмет било каквог располагања, укључујући и залагање ради обезбеђења потраживања и друге правне послове са истим или сличним дејством.
У случају смрти лица које је поднело пријаву за упис у евиденцију носилаца права у складу са овим законом, односно у случају смрти лица које је стекло статус носиоца права, наследници тог лица стичу односно остварују право на новчану накнаду и право на пренос акција под условима и на начин на који би та права стекло односно остварило лице чији су они наследници.
Свако располагање супротно одредбама ст. 1-3. овог члана сматраће се ништавим.
II. ПОСТУПАК ЕВИДЕНТИРАЊА НОСИЛАЦА ПРАВА
Евиденција носилаца права
Члан 5.
Eвиденцију носилаца права води Агенција као јавну и електронску базу података (у даљем тексту: евиденција носилаца права).
Пријава за упис у евиденцију носилаца права
Члан 6.
Пријава за упис у евиденцију носилаца права подноси се у складу са јавним позивом који објављује Агенција (у даљем тексту: јавни позив).
Рок за подношење пријаве из става 1. овог члана одредиће се јавним позивом, с тим да не може бити краћи од 6 месеци од дана објаве јавног позива.
Лица из члана 2. овог закона која не поднесу пријаву из става 1. овог члана до истека рока из јавног позива не стичу статус носилаца права и не остварују право на новчану накнаду односно на пренос акција.
Упис у евиденцију носилаца права
Члан 7.
У евиденцију носилаца права Агенција уписује лице које је поднело пријаву у року из јавног позива и које испуњава услове из члана 2. став 1. тач. 1) – 4) овог закона.
Одбацивање пријаве
Члан 8.
Агенција ће закључком одбацити пријаву ако је неблаговремена или ако је поднета од стране лица које не испуњава услове из члана 2. став 1. тач. 1) – 4) овог закона.
Агенција ће закључком одбацити и пријаву која није поднета у складу са јавним позивом, уколико је пре тога позвала подносиоца пријаве да пријаву уреди а подносилац пропусти то да учини у остављеном року.
Закључак из ст. 1. и 2. овог члана не доставља се подносиоцу пријаве лично, већ се објављује на интернет страни Агенције, а списак свих подносилаца пријаве којима је закључком одбачена пријава објављује се у „Службеном гласнику Републике Србије” и у једном дневном листу који се дистрибуира на целој територији Републике Србије, при чему ће се дан објављивања таквог списка у „Службеном гласнику Републике Србије” сматрати као дан достављања закључка.
Право на жалбу и вођење управног спора
Члан 9.
Лице чија је пријава одбачена има право жалбе министру надлежном за послове приватизације (у даљем тексту: министар) у року од 30 дана од дана који се сматра даном достављања закључка из члана 8. став 3. овог закона.
Министар одлучује о поднетој жалби у року од 60 дана.
Приликом одлучивања о жалби из става 1. овог члана министар може:
1) закључком одбацити неблаговремену жалбу или жалбу која je поднета од неовлашћеног лица;
2) решењем одбити жалбу као неосновану;
3) решењем наложити упис подносиоца пријаве у евиденцију.
Против закључка и решења из става 3. овог члана може се покренути управни спор, у року од 30 дана од дана достављања закључка односно решења.
Ближе уређивање поступка и начина евиденције носилаца права
Члан 10.
Влада ближе уређује поступак и начин евиденције носилаца права.
III. ПРОДАЈА АКЦИЈА И УДЕЛА ЕВИДЕНТИРАНИX У ПРИВАТИЗАЦИОНОМ РЕГИСТРУ
Право на новчану накнаду
Члан 11.
Носилац права остварује право на новчану накнаду из средстава која се остваре продајом акција односно удела евидентираних у Приватизационом регистру (у даљем тексту: акције и удели).
Продаја акција и удела евидентираних у регистру
Члан 12.
Поступак продаје акција и удела спроводи Акцијски фонд.
Акције отворених акционарских друштава продају се:
1) на организованом тржишту;
2) прихватањем понуде за преузимање;
3) јавним надметањем (аукцијом).
Акције затворених акционарских друштава, кao и удели затворених акционарских друштава продају се јавним надметањем (аукцијом).
Изузетно од ст. 2. и 3. овог члана, акције односно удели могу да се продају и путем прикупљања понуда.
Одлуку о начину продаје акција и удела доноси Агенција.
Цена по акцији по којој Акцијски фонд продаје акције не може бити мања од цене по акцији коју је платио купац капитала у поступку приватизације.
Цена по којој Акцијски фонд продаје уделе не може бити мања од цене коју је за одговарајући део капитала субјекта приватизације платио купац у поступку приватизације.
Акцијски фонд може, уз претходну сагласност Агенције, продају акција односно удела, уговором поверити домаћим или страним специјализованим финансијским организацијама или брокерским друштвима.
Влада ближе уређује поступак продаје акција и удела.
Рок за продају акција и удела
Члан 13.
Акцијски фонд је дужан да акције и уделе прода до 31. децембра 2008. године, односно најкасније у року од 6 месеци од дана преноса акција, односно удела, у Приватизациони регистар, ако су акције, односно удели, пренети у Приватизациони регистар после 30. јуна 2008. године.
Забрана претварања отворених акционарских друштава у затворена акционарска друштва и друштва с ограниченом одговорношћу
Члан 14.
Отворено акционарско друштаво не може променити правну форму у друштво с ограниченом одговорношћу нити се отворено акционарско друштво може претворити у затворено акционарско друштво до окончања поступка продаје свих акција тог друштва у складу са овим законом.
Дивиденда
Члан 15.
Дивиденда по основу акција, односно добит по основу удела, евидентираних у Приватизационом регистру исплаћује се републичком фонду надлежном за пензијско и инвалидско осигурање запослених до окончања поступка продаје акција, односно удела, у складу са овим законом.
Централни регистар врши обрачун дивиденде за акционарска друштва чије су акције евидентиране у Приватизационом регистру.
По основу акција и удела не може се остваривати право на управљање до њихове продаје у складу са овим законом.
Исплата новчане накнаде
Члан 16.
Продаја акција и удела од стране Акцијског фонда не подлеже плаћању пореза на промет апсолутних права.
Средства остварена продајом акција и удела, по одбитку трошкова продаје, преносе се на посебан рачун Акцијског фонда отворен за те намене.
Средства из става 2. овог члана користе се искључиво за исплату новчане накнаде у складу са овим законом и не могу бити предмет принудног извршења или намирења поверилаца.
Министар прописује начин обрачуна трошкова из става 2. овог члана.
Новчана накнада исплаћује се носиоцима права на начин и у роковима прописаним актом Владе.
Неуспела продаја акција, односно удела
Члан 17.
Ако се акције, односно удели, одређеног друштва не продају до истека рока из члана 13. овог закона, такво друштво је обавезно да у накнадном року од 180 дана, у складу са законом којим се уређује тржиште хартија од вредности, обезбеди да део капитала тог друштва који је регистрован у Приватизационом регистру буде подељен на број обичних акција са правом гласа који је једнак укупном броју носилаца права, на један од следећих начина:
1) заменом постојећих обичних акција са правом гласа, ако послује као отворено акционарско друштво или
2) организовањем као отвореног акционарског друштва и емисијом обичних акција са правом гласа, ако не послује као отворено акционарско друштво.
Централни регистар ће извршити пренос акција из Приватизационог регистра које су издате у складу са ставом 1. овог члана на носиоце права по налогу Агенције.
Акцијски фонд је дужан да води евиденцију друштава из става 1. овог члана и да прати извршење обавеза прописаних у ставу 1. овог члана.
IV. ПРЕНОС АКЦИЈА БЕЗ НАКНАДЕ ГРАЂАНИМА
Право на акције без накнаде
Члан 18.
Носиоци права остварују право на поделу акција без накнаде (у даљем тексту: бесплатне акције) у следећим јавним предузећима, односно привредним друштвима са већинским учешћем државног капитала, односно привредним друштвима која обављају делатност од општег интереса:
1. Друштво за истраживање, производњу, прераду, дистрибуцију и промет нафте и нафтних деривата и истраживање и производњу природног гаса „Нафтна индустрија Србије” а.д. Нови Сад (у даљем тексту: НИС);
2. Предузеће за телекомуникације „Телеком Србија” а.д. Београд (у даљем тексту: Телеком Србија);
3. Јавно предузеће „Електропривреда Србије” Београд (у даљем тексту: ЕПС);
4. Јавно предузеће за ваздушни саобраћај „Jat Airways” Нови Београд (у даљем тексту: ЈАТ);
5. Јавно предузеће Аеродром „Никола Тесла” Београд (у даљем тексту: Аеродром);
6. Акционарско друштво „Галеника” за производњу лекова, дентала, антибиотика, фармацеутских сировина, парафармацеутике, ветеринарских производа и адитива Београд (у даљем тексту: Галеника).
У предузећима и привредним друштвима из става 1. овог члана (у даљем тексту: предузећа), капитал за стицање бесплатних акција износи 15% од основног капитала сваког предузећа.
Одредбе овог члана примењиваће се и на правне следбенике предузећа који настану статусним променама извршеним после ступања на снагу овог закона.
На предузећа у којима на дан ступања на снагу овог закона не постоји већинско учешће државног капитала одредбе овог закона примењиваће се од дана стицања већинског учешћа капитала Републике Србије у капиталу тог предузећа.
Подела бесплатних акција
Члан 19.
Бесплатне акције појединачног предузећа преносе се носиоцима права у року од 6 месеци по спроведеној приватизацији тог предузећа, а најкасније до 31. децембра 2010. године, у складу са актом Владе.
Под спроведеном приватизацијом у смислу става 1. овог члана сматраће се свака продаја државног капитала (у целини или делимично) у предузећу, као и свако повећање капитала или статусна промена која за последицу има промену власничке структуре капитала предузећа тако да одређени број акција предузећа буде у приватној својини.
Рок из става 1. овог члана рачуна се од дана уписа стицаоца акција у Централни регистар као законитог имаоца акција.
Порески третман стицања и прве продаје бесплатних акција
Члан 20.
Стицање бесплатних акција од стране носилаца права у складу са чланом 18. овог закона, као и прва продаја бесплатних акција од стране носилаца права, не подлеже плаћању пореза на приход грађана по било ком основу, као ни плаћању пореза на пренос апсолутних права.
Избор брокера
Члан 21.
Влада ће спровести поступак јавне набавке за избор брокерско-дилерских друштава и овлашћених банака (у даљем тексту: брокери) које ће по налогу носилаца права спроводити прву продају бесплатних акција за оне носиоце права који се определе да такву продају спроведу преко брокера.
Трошкови брокерских услуга из става 1. овог члана падају на терет буџета Републике Србије за бесплатне акције чију прву продају носилац права изврши до 31. децембра 2011. године.
Отварање власничких рачуна у Централном регистру
Члан 22.
Централни регистар ће по службеној дужности и без плаћања накнаде извршити отварање власничких рачуна свих носилаца права по списку носилаца права који ће му доставити Агенција, у року од 90 дана од дана пријема тог списка.
Београдска берза неће обрачунавати и наплаћивати накнаду за прву продају бесплатних акција која се изврши до 31. децембра 2011. године.
Централни регистар не обрачунава и не наплаћује накнаду за салдирање прве продаје бесплатних акција која се изврши до 31. децембра 2011. године.
V. ПРАВА ЗАПОСЛЕНИХ И БИВШИХ ЗАПОСЛЕНИХ
Права запослених и бивших запослених
Члан 23.
Запослени и бивши запослени у предузећу по спроведеној приватизацији у смислу члана 19. овог закона остварују право на пренос без накнаде акција тог предузећа у висини од 200 евра по пуној години радног стажа у том предузећу обрачунато према процењеној тржишној вредности укупног капитала предузећа пре спроведене приватизације, рачунато у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан вршења процене, а највише за 35 година радног стажа.
Капитал исказан у акцијама које се у складу са ставом 1. овог члана преносе без накнаде запосленима и бившим запосленима не представља део капитала за стицање бесплатних акција који се преноси грађанима у складу са чланом 18. овог закона.
Право из става 1. овог члана запослени и бивши запослени остварују сразмерно годинама радног стажа у том предузећу и правним претходницима тог предузећа, осим за године радног стажа по основу којих су право на пренос капитала без накнаде остварили у складу са Законом о приватизацији, а највише за 35 година радног стажа по оба основа.

Рок за пренос акција
Члан 24.
Пренос акција без накнаде из члана 23. став 1. овог закона запосленима и бившим запосленима појединачног предузећа спроводи се у року од шест месеци по спроведеној приватизацији тог предузећа актом Владе.
Запослени и бивши запослени
Члан 25.
Запосленима и бившим запосленима у смислу члана 23. став 1. овог закона сматрају се лица која су запослена или су раније била запослена у предузећима и њиховим правним претходницима, осим бивших запослених који су на дан ступања на снагу овог закона запослени у другим привредним субјектима у којима је покренут поступак приватизације и која испуњавају следеће услове:
1) да су навршила 18 година живота закључно са 31. децембром 2007. године и да су на дан евидентирања била уписана у бирачки списак надлежних општинских органа;
2) да су на дан ступања на снагу овог закона држављани Републике Србије;
3) да су на дан 30. јуна 2007. године имала пребивалиште на територији Републике Србије, односно статус привремено расељеног лица са Косова и Метохије;
4) да право на акције без накнаде нису на било који начин остварили у складу са Законом о својинској трансформацији;
5) да право на стицање капитала без накнаде нису у целости остварили у складу са Законом о приватизацији.
Бившим запосленим у смислу става 1. овог члана сматра се и пензионер.
Запосленима и бившим запосленима у смислу става 1. овог члана сматрају се:
1) за НИС запослени и бивши запослени у том предузећу, запослени и бивши запослени у Јавном предузећу Транснафта Панчево и запослени и бивши запослени у Јавном предузећу Србијагас Нови Сад, као и њиховим правним претходницима;
2) за Телеком Србија запослени и бивши запослени у том предузећу и запослени и бивши запослени у Јавном предузећу ПТТ саобраћаја Србија Београд, као и њиховим правним претходницима;
3) за ЕПС запослени и бивши запослени у том предузећу и запослени и бивши запослени у Јавном предузећу Електромрежа Србије Београд, Јавном предузећу за подземну експлоатацију угља Ресавица, Јавном предузећу Копови Косова, Јавном предузећу Термоелектране Косово и Јавном предузећу Електрокосмет, као и њиховим правним претходницима.
Немогућност остваривања права по два основа
Члан 26.
Запослени и бивши запослени немају право из члана 23. став 1. овог закона ако су стекли статус носиоца права у складу са овим законом.
Запослени и бивши запослени немају право на стицање капитала без накнаде по основу Закона о приватизацији за године радног стажа по основу којих су право на пренос акција без накнаде остварили у складу са овим законом.
Сходна примена одредби о ограничењима права и ослобођењима од пореза
Члан 27.
Ограничења преноса права из члана 4. овог закона сходно се примењују на запослене и бивше запослене у погледу остваривања права из члана 23. став 1. овог закона.
Остваривање права путем новчане накнаде
Члан 28.
Ако је процењена тржишна вредност основног капитала предузећа мања од 200 милиона евра, Влада може одлучити да се носиоцима права и запосленима и бившим запосленима уместо преноса акција без накнаде исплати новчана накнаду у висини процењене тржишне вредности таквих акција.
Акт из става 1. овог члана Влада може донети и ако би преносом акција без накнаде носиоцима права, односно запосленима и бившим запосленима настала или би могла настати знатна штета за предузеће или ако би такав пренос онемогућио или знатно отежао спровођење приватизације у том предузећу.
Овлашћење за доношење прописа
Члан 29.
Влада ближе уређује поступак евиденције запослених и бивших запослених, као и начин одређивања процењене тржишне вредности акција и поступак преноса акција из члана 23. став 1. овог закона.
VI. СХОДНА ПРИМЕНА
Примена одредби овог закона на јавна предузећа
Члан 30.
Одредбе овог закона у делу којим се уређује пренос акција без накнаде грађанима и права запослених и бивших запослених сходно се примењују и друга на јавна предузећа и привредна друштва са већинским учешћем државног капитала која обављају делатност општег интереса, у складу са посебним прописима, у случају да се после ступања на снагу овог закона у тим предузећима, односно привредним друштвима спроведе приватизација у смислу члана 19. овог закона.
Посебним прописима који регулишу начин приватизације одређених предузећа и привредних друштава из става 1. овог члана може се прописати и другачији начин остваривања права грађана и запослених.
VII. КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ
Кривично дело

Члан 31.

Ко у намери да себи или другом прибави противправну имовинску корист довођењем носиоца права односно запосленог или бившег запосленог у заблуду или га одржава у заблуди лажним приказивањем или прикривањем чињеница и тиме га наведе да закључи уговор или други правни посао о преносу права на новчану накнаду или права на пренос акција, казниће се новчаном казном или затвором до три године.
Ко у намери да себи или другом прибави противправну имовинску корист, нуди услуге посредовања између носилаца права односно запослених или бивших запослених и органа надлежних за спровођење овог закона у поступку уписа у евиденцију носилаца права односно евиденцију запослених или бивших запослених, или ко неовлашћено нуди услуге уписа у такве евиденције, казниће се новчаном казном или затвором до три године.

Привредни преступ
Члан 32.
Новчаном казном од 1.000.000 до 3.000.000 динара казниће се за привредни преступ привредно друштво које поступи супротно одредби члана 17. овог закона.
Новчаном казном од 50.000 до 200.000 динара казниће се за привредни преступ и одговорно лице у привредном друштву из става 1. овог члана.
Новчаном казном из става 1. овог члана казниће се за привредни преступ привредно друштво које нуди услуге посредовања између носилаца права односно запослених или бивших запослених и органа надлежних за спровођење овог закона у поступку уписа у евиденцију носилаца права односно евиденцију запослених или бивших запослених, као и привредно друштво које неовлашћено нуди услуге уписа у такву евиденцију.
Новчаном казном из става 1. овог члана казниће се за привредни преступ и привредно друштво које са носиоцем права односно запосленим или бившим запосленим закључи уговор или други правни посао о преносу права на новчану накнаду или права на стицање акција без накнаде.
Новчаном казном од 50.000 до 200.000 динара казниће се за привредни преступ и одговорно лице у привредном друштву из ст. 3. и 4. овог члана.
Прекршај
Члан 33.
Новчаном казном од 5.000 до 50.000 динара казниће се лице које закључи уговор или други правни посао, као и лице које на било који други начин располаже правом на новчану накнаду или правом на стицање акција без накнаде, у супротности са чланом 4. овог закона.
VIII. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
Рокови за доношење прописа за спровођење закона
Члан 34.
Влада и министар ће донети прописе за спровођење овог закона у року од 6 месеци од дана његовог ступања на снагу.
Престанак важења одредби других закона
Члан 35.
Даном ступања на снагу овог закона престају да важе одредбе члана 52. став 3. и чл. 53. и 54. Закона о приватизацији.
Даном ступања на снагу овог закона престају да важе одредбе члана 9а Закона о јавним предузећима и обављању делатности од општег интереса („Службени гласник РС”, бр. 25/00, 25/02, 107/05 и 108/05 – исправка).
Ступање на снагу
Члан 36.
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.

РЕПУБЛИКА СРБИЈА

АГЕНЦИЈА ЗА РЕЦИКЛАЖУ

 

 ЗАКОН О ПОСТУПАЊУ СА ОТПАДНИМ МАТЕРИЈАМА

 “Службени гласник Републике Србије“, бр. 25/96,

ступио на снагу 6. јуна 1996. год.

 

ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1.

Овим законом уређује се поступање са отпадним материјама које се могу користити као секундарне сировине, начин њиховог прикупљања, услови прераде и складиштења, као и поступање са отпадним материјама које немају употребну вредност и не могу се користити као секундарне сировине.

Овим законом прописују се и мере заштите животне средине од штетног дејства отпадних материја и начин организовања послова на обезбеђивању те заштите.

Члан 2.

Отпадне материје, у смислу овог закона, јесу материјали који настају у обављању производне, услужне или друге делатности, предмети искључени из употребе, као и отпадне материје које настају у потрошњи, а могу се непосредно или уз одговарајућу дораду и прераду употребљавати као сировине у прозводњи или као полупроизводи (у даљем тексту: отпаци).

Отпацима, у смислу овог закона, сматрају се  и материјали из става 1. овог члана који немају употребну вредност.

Члан 3.

Секундарне сировине, у смислу овог закона, јесу отпаци који се могу користити непосредно или дорадом, односно прерадом (рециклажом).

Члан 4.

Отпаци који се непосредно, односно рециклажом, не могу користити као секундарне сировине, као и отпаци настали по издвајању секундарних сировина, односно као отпад приликом дораде или прераде отпадака у секундарне сировине, јесу смеће и са њима се поступа у складу са посебним прописима.

Члан 5.

Забрањено је одлагање отпадака на местима која нису одређена за ту намену, као и одлагање индустријских отпадака пре издвајања отпадака који се могу користити као секундарне сировине.

Забрањено је спаљивање отпадака изван за то одређених постројења.

Члан 6.

Послове праћења стања и контроле коришћења секундарних сировина, вођења података о секундарним сировинама, као и друге послове на спровођењу мера заштите животне

средине од штетног дејства отпадака утврђених овим законом обавља посебна републичка организација.

Члан 7.

Одредбе овог закона не односе се на поступање са радиоактивним материјама и отпацима који настају у процесу њихове употребе и другим отпацима чије је сакупљање, складиштење и прерада уређено посебним прописима.

II  ПОСТУПАЊЕ СА ОТПАЦИМА

Члан 8.

Отпацима се поступа на начин којим се обезбеђује заштита животне средине од њиховог штетног дејства, организовано сакупљање, рацио-нално коришћење отпадака који имају употребну вредност и очување њиховог квалитета за даљу дораду, односно прераду, као и ефикасно уклањање и безбедно одлагање, односно складиштење отпадака.

Члан 9.

Предузеће, друго правно лице (у даљем тексту: предузеће) и предузетник код кога у обављању делатности настају отпаци дужно је да их разврстава по врсти и употребној вредности и поступа са тим отпацима у складу са прописима којима се уређују услови коришћења, чувања и складиштења појединих врста отпадака.

Грађанин одлаже отпатке под условима и на начин утврђеним прописима којима се уређују услови и начин поступања са комуналним отпадом.

Члан 10.

Спаљивање одређених врста отпадака врши се по претходно прибављеном одобрењу министарства надлежног за послове заштите животне средине (у даљем тексту: министарство).

Уз захтев за издавање одобрења из става 1. овог члана прилаже се елаборат са анализом утицаја објеката, односно постројења за спаљивање отпадака на животну средину.

Одобрење из става 1. овог члана садржи, зависно од врсте отпадака и начина њиховог спаљивања, мере које се морају предузети ради заштите животне средине и живота и здравља људи, као и заштите природних добара.

Министар за заштиту животне средине (у даљем тексту: министар) у споразуму са министром надлежним за послове индустрије одређује врсте отпадака чије се спаљивање може вршити на основу одобрења из става 1. овог члана.

1. Поступање са отпацима – секундарним сировинама

Члан 11.

Секундарне сировине прикупљају се, разврставају, пакују и чувају под условима и на начин да се обезбеди одржавање квалитета тих секундарних сировина, као и заштита животне средине.

Министар у споразуму са министром надлежним за послове индустрије прописује ближе услове и начин разврставања, паковања и чувања секундарних сировина, зависно од његове врсте, употребне вредности, и других својстава.

Члан 12.

Секундардне сировине депонују се, односно складиште на начин прописан за поједине врсте отпадака на месту, односно простору које предузеће или предузетник, код кога настају те секундарне сировине, обезбеди за те намере.

Место, односно простор за депоновање, односно складиштење секундарних сировина, мора испуњавати услове прописане прописима о санитарној и здравственој заштити, као и техничке и друге услове којима се обезбеђује заштита од њиховог штетног дејства.

Члан 13.

Предузеће и предузетник који не располаже уређајима и постројењима за прераду секундарних сировина, не користи или не прода секундарне сировине другом предузећу, односно предузетнику организује њихово складиштење преко овлашћеног предузећа, односно организације.

Члан 14.

Министар одређује предузећа, односно организације које организују складиштење секундарних сировина а која су регистрована за обављање послова скупљања, рециклаже и промета отпадака и имају потребан простор и опрему за складиштење и чување секундарних сировина.

Решење о одређивању предузећа, односно организација из става 1. овог члана објављује се у “Службеном гласнику Републике Србије“.

Члан 15.

Услови складиштења и чувања секундарних сировина из члана 13. овог закона уређују се уговором који закључује посебна републичка организација и овлашћено предузеће, односно организација из члана 14. овог закона.

Члан 16.

Рециклажа се може обављати у објектима, односно просторијама који испуњавају услове у погледу локације, врсте уређаја и опреме, заштите од штетног дејства технолошких поступака на животну средину и живот и здравље људи, као и у погледу обезбеђења одговарајућег простора за складиштење и чување.

Члан 17.

Предузеће, односно предузетник које обавља делатност сакупљања отпа-дака, рециклаже, промета отпадака и секундарних сировина води податке о врстама, количинама и изворима отпадака и секундарних сировина.

Подаци из става 1. овог члана достављају се посебној републичкој организацији једанпут месечно, до десетог у месецу за претходни месец.

2. Поступање са отпацима – комуналним отпадом

Члан 18.

Предузеће, предузетник и грађанин одлаже комунални отпад зависно од врсте у за то одређене посуде  (контејнери и сл.)

Члан 19.

Предузеће и предузетник који обавља трговинску, угоститељску и другу делатност обезбеђује простор за одлагање амбалаже и других отпадака који настају у обављању тих делатности и услове којима се спречава растурање отпадака.

Члан 20.

Забрањено је одлагање комуналног отпада изван места која су за то одређена.

Члан 21.

Општина, град, односно  Град Београд (у даљем тексту: општина) уређује начин поступања са комуналним отпадом.

III СТРУЧНИ ПОСЛОВИ У ПОСТУПАЊУ

СА СЕКУНДАРНИМ СИРОВИНАМА

Члан 22.

Образује се Агенција за рециклажу као посебна републичка организација (у даљем тексту: Агенција).

Агенција има статус правног лица са правима и обавезама утврђеним законом.

Седиште Агенције је у Београду.

Члан 23.

Агенција врши стручне послове који се односе на: праћење стања и контролу коришћења секундарних сировина; истраживање тржишта секундарних сировина; вођење података о расположивим и потребним количинама секундарних сировина и базе података о секундарним сировинама; обезбеђује програме, студије и анализе техничко- технолошких могућности коришћења секундарних сировина, могућности за лоцирање објеката за депоновање, складиштење и рециклажу; карактеризацију и категоризацију отпадака; давање мишљења о начину категоризације отпадака на секундарне сировине и комунални отпад, увођење нових технологија и поступака за рециклажу.

Агенција организује и спроводи едукацију становништва о могућностима и начину рециклирања отпадака и обавља друге послове у складу са законом.

У обављању својих послова Агенција организује и остварује сарадњу са домаћим и међународним стручним организацијама и експертима, као и са специјализованим агенцијама.

Члан 24.

Агенција може, у оквиру свог делокруга рада, пружати услуге предузећима, предузетницима и грађанима уз одговарајућу накнаду.

IV НАДЗОР

Члан 25.

Управни надзор над применом одредаба овог закона и прописа донетих за његово спровођење врши министарство.

Члан 26.

У вршењу инспекцијског надзора над применом одредаба овог закона републички инспектор за заштиту животне средине, овлашћен је да:

1)  прегледа објекте и просторије у којима се прикупљају, складиште и рециклирају отпаци;

2)  контролише испуњеност прописаних услова за разврставање, паковање и чување секундарних сировина;

3)  контролише испуњеност услова за рециклажу и складиштење отпадака и секундарних сировина;

4)  контролише спаљивање отпадака;

5)  контролише вођење прописаних података.

У вршењу инспекцијског надзора из става 1. овог члана инспектор има право и дужност да:

1)  нареди предузимање привремених мера ради спречавања опасности од загађења животне средине;

2)  обавештава надлежне органе и установе о запаженим неправилностима при поступању са отпадним материјама;

3)  нареди контролна мерења у случају сумње да су прекорачене прописане граничне вредности;

4)  предузима друге мере и радње кад је овлашћен посебним прописима.

Члан 27.

Против решења инспектора за заштиту животне средине може се изјавити жалба министру надлежном за послове заштите животне средине у року од осам дана, од дана пријема решења.

Жалба изјављена против решења инспектора за заштиту животне средине не одлаже извршење решења.

V  КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 28.

Новчаном казном од 10.000 до 100.000 нових динара казниће се за привредни преступ предузеће и друго правно лице ако:

1)  одлаже отпатке на местима која нису одређена за ту намену (члан 5. став 1);

2)  одлаже индустријске отпатке пре издвајања отпадака који се могу користити као секундарне сировине (члан 5. став 1);

3)  спаљује отпатке изван за то одређених постројења (чл. 5. ст. 2);

4)  не разврстава отпатке који настају у обављању његове делатности (члан 9. став 1);

5)  не поступа са отпацима који настају у обављању његове делатности  у  складу  са  прописима  којима  се  уређују   услови коришћења, чувања и складиштења појединих врста отпадака (члан 9. став 1);

6)  спаљује отпатке без одобрења из члана 10. став 1. овог закона;

7)  не предузима мере заштите одређење одобрењем из члана 10. став 1. овог закона;

8)  не обезбеђује услове за одржавање квалитета секундарних сировина (члан 11. став 1);

9)  не поступа са секундарним сировинама у складу са прописима из члана 11. став 2. овог закона;

10)   секундарне сировине не депонује, односно не складишти на начин прописан за поједине врсте отпадака (члан 12. став 1);

11)   не обезбеди место, односно простор за депоновање, односно складиштење секундарних сировина које настају у обављању његове делатности (члан 12. став 2);

12)   не организује складиштење секундарних сировина из члана 13. овог закона преко овлашћеног предузећа односно организације;

13)   врши рециклажу у објектима, односно просторијама који не испуњавају услове у погледу заштите од штетног дејства технолошких поступака на животну средину и живот и здравље људи (члан 16).

За привредни преступ из става 1. овог члана казниће се новчаном казном од 500 до 5.000 нових динара и одговорно лице у предузећу, односно у другом правном лицу.

Члан 29.

Новчаном казном од 1.000 до 10.000 нових динара казниће се за прекршај предузеће и друго правно лице ако:

1)  врши рециклажу у објектима, односно просторијама који не испуњавају услове у погледу врсте уређаја и опреме, одговарајућег простора за складиштење и чување (члан 16);

2)  не води податке о врстама, количинама и изворима отпадака и секундарних сировина (члан 17. став 1);

3)  не доставља посебној републичкој организацији податке о врстама, количинама и изворима отпадака и секундарних сировина (члан 17. став 2);

4)  комунални отпад не одлаже у за то одређене посуде (члан 18. став 1);

5)  не обезбеди простор за одлагање амбалаже и других отпадака и услове којима се спречава растурање отпадака из члана 19. овог закона;

6)  одлаже комунални отпад изван места која су за то одређена (члан 20).

За прекршај из става 1. овог члана казниће се новчаном казном од 100 до 1.000 нових динара и одговорно лице у предузећу, односно у другом правном лицу.

Члан 30.

Новчаном казном од 500 до 5.000 нових динара казниће се за прекршај предузетник ако:

1)  не одлаже отпатке на местима која су одређена за ту намену (члан 5. став 1);

2)  одлаже индустријске отпатке пре издвајања отпадака који се могу користити као секундарне сировине (члан 5. став 1);

3)  спаљује отпатке изван за то одређених постројења (чл. 5. ст. 2);

4)  не разврстава отпатке који настају у обављању његове делатности (члан 9. став 1);

5)  не поступа са отпацима који настају у обављању његове делатности у складу са прописима којима се уређују услови коришћења, чувања и складиштења појединих врста отпадака (члан 9. став 1);

6)  спаљује отпатке без одобрења из члана 10. став 1. овог закона;

7)         не предузима мере заштите одређене одобрењем из члана 10. став 1. овог закона;

8)  не обезбеђује услове за одржавање квалитета секундарних сиро-вина које прикупља, разврстава, пакује и чува (члан 11. став 1);

9)  не поступа са секундарним сировинама у складу са прописом из члана 11. став 2. овог закона;

10)   секундарне сировине не депонује, односно не складишти на начин прописан за поједине врсте отпадака (члан 12. став 1);

11)   не обезбеди место, односно простор за депоновање, односно складиштење секундарних сировина које настају у обављању његове делатности (члан 12. став 2);

12)   не организује складиштење секундарних сировина из члана 13. овог закона, преко овлашћеног предузећа, односно организације;

13)   врши рециклажу у објектима, односно просторијама који не испуњавају услове из члана 16. овог закона;

14)   не води податке о врстама, количинама и изворима отпадака и секундарних сировина и не доставља их посебној републичкој организацији (члан 17);

15)   не одлаже комунални отпад у за то одређене посуде (члан 18. став 1);

16)   не обезбеди простор за одлагање амбалаже и других отпадака и услове којима се спречава растурање отпадака из члана 19. овог закона;

17)   не одлаже комунални отпад на местима која су за то одређена (члан 20).

Члан 31.

Новчаном казном од 100 до 1.000 нових динара казниће се за прекршај грађанин ако:

1)  одлаже отпатке на местима која нису одређена за ту намену (члан 5. став 1);

2)  спаљује отпатке изван за то одређених постројења (чл. 5. ст. 2);

3)  не одлаже комунални отпад у за то одређене посуде (члан 18. став 1);

4)  не одлаже комунални отпад на места која су за то одређена (члан 20).

VI  ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 32.

Агенција почиње са радом 1. септембра 1996. године.

Члан 33.

Одредба члана 17. овог закона примењиваће се од 1. јануара 1997. године.

Члан 34.

Предузећа и предузетници ускладиће своје пословање са одредбама овог закона у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 35.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Србије“.

Закон о интегрисаном спречавању и контроли загађивања животне средине

Закон је објављен у „Службеном гласнику РС“, бр. 135/2004 од 21.12.2004. године.

I. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Предмет

Члан 1.

Овим законом уређују се услови и поступак издавања интегрисане дозволе за постројења и активности која могу имати негативне утицаје на здравље људи, животну средину или материјална добра, врсте активности и постројења, надзор и друга питања од значаја за спречавање и контролу загађивања животне средине.

Значење израза

Члан 2.

Поједини изрази употребљени у овом закону имају следеће значење:

1) материја, односно супстанца јесте сваки хемијски елеменат и његова једињења осим радиоактивних материја и генетски модификованих организама у оквиру значења одређених законом;

2) загађење јесте непосредно или посредно уношење материја, вибрација, топлоте или буке у ваздух, воду или земљиште изазвано људском активношћу које може бити штетно по здравље људи или квалитет животне средине и које може довести до оштећења материјалних добара;

3) постројење јесте стационарна техничка јединица у којој се изводи једна или више активности које су утврђене посебним прописом и за које се издаје интегрисана дозвола, као и свака друга активност код које постоји техничка повезаност са активностима које се изводе на том месту и која може произвести емисије и загађење;

4) постојеће постројење јесте постројење које је пуштено у рад, у складу са прописима који су важили до дана ступања на снагу овог закона или за које је добијена интегрисана дозвола или које, по мишљењу надлежног органа, у потпуности испуњава услове за подношење захтева за добијање интегрисане дозволе за рад, под условом да такво постројење буде пуштено у рад најкасније у року утврђеном овим законом, према програму усклађивања појединих привредних грана са одредбама овог закона;

5) емисија јесте непосредно или посредно испуштање материја, вибрација, топлоте или буке из извора у постројењу, у ваздух, воду или земљиште;

6) гранична вредност емисије јесте маса изражена у облику одређених специфичних параметара, концентрације и/или нивоа појединачне емисије коју није дозвољено прећи у току једног или више временских периода, у складу са посебним прописом;

7) стандард квалитета животне средине јесте скуп услова и захтева који морају бити испуњени у одређено време и на одређеном подручју или у појединим елементима животне средине, у складу са посебним прописима;

надлежни орган јесте орган одговоран за спровођење обавеза у оквиру овлашћења утврђених овим законом, и то:

- министарство надлежно за послове заштите животне средине;

- покрајински орган надлежан за послове заштите животне средине;

- орган јединице локалне самоуправе надлежан за послове заштите животне средине;

9) захтев за издавање интегрисане дозволе јесте писани акт који оператер, заједно са прописаном документацијом подноси надлежном органу ради издавања интегрисане дозволе за рад постројења;

10) интегрисана дозвола јесте одлука надлежног органа донета у форми решења којом се одобрава пуштање у рад постројења или његовог дела, односно обављање активности чији саставни део чини документација са утврђеним условима којима се гарантује да такво постројење или активност одговарају захтевима предвиђеним овим законом;

11) измена у погону јесте промена природе или функционисања или проширење постројења који могу утицати на животну средину;

12) битна измена у раду постројења јесте промена која, по мишљењу надлежног органа, може имати значајне негативне последице по здравље људи, животну средину или материјална добра;

13) регистар издатих дозвола јесте главна књига у коју се уписују подаци који се односе на издате дозволе и збирка исправа на основу којих се подаци уписују у главну књигу;

14) најбоље доступне технике (БАТ) – најделотворније и најмодерније фазе у развоју активности и начину њиховог обављања које омогућавају погоднију примену одређених техника за задовољавање граничних вредности емисија, прописаних у циљу спречавања или ако то није изводљиво, у циљу смањења емисија и утицаја на животну средину као целину;

Поједини елементи израза „најбоље доступне технике“ имају следећа значења:

- техника – начин на који је постројење пројектовано, изграђено, одржавано, на који функционише и ставља се ван погона или затвара, укључујући и технологију која се користи;

- доступна – техника развијена до степена који омогућава примену у одређеном сектору индустрије под економски и технички прихватљивим условима, укључујући трошкове и користи, ако је под уобичајеним условима доступна оператеру;

- најбољи – подразумева најефикаснији учинак у постизању високог општег нивоа заштите животне средине;

15) оператер јесте свако физичко или правно лице које, у складу са прописима, управља постројењем или га контролише или је овлашћен за доношење економских одлука у области техничког функционисања постројења и на чије име се издаје интегрисана дозвола;

16) јавност обухвата једно или више физичких или правних лица, њихова удружења, организације или групе;

17) заинтересована јавност обухвата јавност на коју рад постројења и обављање активности утиче или је вероватно да ће утицати, укључујући невладине организације које се баве заштитом животне средине и које су евидентиране код надлежног органа.

Начела интегрисаног спречавања и контроле загађивања

Члан 3.

Основна начела интегрисаног спречавања и контроле загађивања су:

1) Начело предострожности – свака активност мора бити спроведена на начин да се: не проузрокује било какво знатно загађење; спрече или смање емисије на самом извору загађивања које доводе до загађења ваздуха, воде и земљишта; спречи или смањи коришћење необновљивих природних ресурса и енергије; спречи или смањи стварање отпада; сведе на минимум ризик по здравље људи, животну средину и материјална добра.

Начело предострожности остварује се проценом утицаја на животну средину, проценом опасности од ризика и коришћењем најбоље доступних техника.

Одсуство научне поузданости не може бити разлог за непредузимање мера интегрисаног спречавања и контроле загађивања животне средине у случају могућих значајних утицаја на животну средину.

2) Начело интегрисаности и координације – интегрисани приступ издавања дозвола је усклађен поступак издавања дозволе у ком учествује више од једног надлежног органа који предузимају мере за ефикасан и интегрисан приступ овом поступку.

Потпуна узајамна координација надлежних органа у поступку издавања дозвола и одређивању услова омогућава постизање највишег практично могућег нивоа заштите животне средине као целине.

3) Начело одрживог развоја – ради остваривања веће одрживе равнотеже између људских активности и друштвено-економског развоја с једне стране и ресурса и способности обнављања природе с друге стране, режим интегрисаног спречавања и контроле загађивања обезбеђује се издавањем дозвола, утврђивањем услова за одрживо коришћење природних ресурса, сировина и енергије.

Необновљиви природни ресурси користе се под условима који обезбеђују њихово дугорочно и разумно коришћење.

Одрживо управљање отпадом значи ефикасније коришћење ресурса, смањење количине отпада и поступање са њим на начин који доприноси циљевима одрживог развоја.

4) Начело хијерархије управљања отпадом – хијерархија управљања отпадом представља редослед приоритета у пракси управљања отпадом који чине: спречавање стварања отпада и редукција, односно смањење коришћења ресурса и смањење количина и/или опасних карактеристика насталог отпада; поновна употреба, односно коришћење производа за исту или другу намену; рециклажа, односно третман отпада ради добијања сировине за производњу истог или другог производа; искоришћење, односно коришћење вредности отпада (компостирање, поврат енергије и др).

5) Начело „загађивач плаћа“ – загађивач мора да сноси пуне трошкове последица својих активности, односно трошкове настале угрожавањем животне средине, који укључују трошкове за угрожавање и ризик по животну средину и трошкове уклањања штете нанете животној средини, односно враћања локације у задовољавајуће стање животне средине после затварања постројења или престанка обављања активности.

6) Начело јавности – у циљу информисања јавности о раду постројења и о њиховом могућем утицају на животну средину, као и у циљу обезбеђења пуне отворености поступка издавања дозвола, јавност мора имати приступ информацијама које се односе на захтев за издавање дозволе за нова постројења или за битне измене у раду постројења, израду нацрта дозволе, решења о издавању дозволе и о сваком њеном обнављању, као и на релевантне податке добијене мониторингом.

II. ИНТЕГРИСАНА ДОЗВОЛА

Врсте активности и постројења

Члан 4.

Врсте активности и постројења за које се издаје интегрисана дозвола (у даљем тексту: дозвола) класификују се према нивоу загађивања и ризику који те активности могу имати по здравље људи и животну средину, укључујући и друге технички сродне активности које могу произвести емисије и загађење животне средине.

Врсте активности и постројења из става 1. овог члана обухватају нова и постојећа постројења.

Влада Републике Србије (у даљем тексту: Влада) прописује врсте активности и постројења за које се издаје дозвола.

Надлежни орган

Члан 5.

Министарство надлежно за послове заштите животне средине (у даљем тексту: Министарство) издаје дозволу у складу са овим законом за постројења и активности за која дозволу или одобрење за изградњу и почетак рада, односно извођење или обављање активности, издаје друго надлежно министарство.

Покрајински орган надлежан за послове заштите животне средине издаје дозволу у складу са овим законом за постројења и активности за која дозволу или одобрење за изградњу и почетак рада, односно извођење или обављање активности, издаје други надлежни покрајински орган.

Орган јединице локалне самоуправе надлежан за послове заштите животне средине издаје дозволу у складу са овим законом за постројења и активности за која дозволу или одобрење за изградњу и почетак рада, односно извођење или обављање активности, издаје други надлежни орган јединице локалне самоуправе.

Обавезе надлежног органа

Члан 6.

Надлежни орган обезбеђује:

1) да рад нових постројења не започне пре добијања дозволе осим у случају пробног рада одобреног у складу са законом;

2) да рад постојећих постројења започет пре дана ступања на снагу овог закона буде усклађен са захтевима и условима утврђеним овим законом;

3) да услови и поступак издавања дозвола буду у потпуности координирани у случају да у поступку учествује више од једног надлежног органа;

4) праћење развоја најбољих доступних техника;

5) праћење и развој мониторинга који примењује оператер;

6) ревизију и, по потреби, ажурирање услова у дозволи;

7) приступ јавности садржају захтева за издавање дозволе, издатим дозволама и резултатима мониторинга;

регистар резултата мониторинга који обавља оператер;

9) предузимање и других мера утврђених законом и другим прописима.

Дозвола

Члан 7.

За рад постројења и обављање активности оператер прибавља дозволу надлежног органа.

Дозволом се одобрава:

1) рад новог постројења и обављање његове активности;

2) рад и битне измене у раду, односно функционисању постојећег постројења.

Дозвола се, изузетно, може односити и на престанак активности.

Дозвола се издаје на период који не може бити дужи од десет година, за једно или више постројења на истом месту којим управља исти оператер.

Захтев за издавање дозволе

Члан 8.

Оператер подноси надлежном органу захтев за издавање дозволе који садржи нарочито податке о:

1) постројењу и његовој активности;

2) сировинама и помоћном материјалу, другим материјама и енергији који се користе у постројењу или се у њему стварају;

3) изворима емисија које потичу из постројења;

4) условима карактеристичним за локацију на којој се постројење налази;

5) природи и количини предвиђених емисија које из постројења доспевају у воду, ваздух и земљиште;

6) идентификованим значајним утицајима емисија на животну средину и могућности утицаја на већу удаљеност;

7) предложеној технологији и другим техникама којима се спречавају или, ако то није могуће, смањују емисије;

најбољим доступним техникама које оператер активности новог или постојећег постројења примењује или планира да примени ради спречавања или смањења загађивања;

9) мерама за смањење настајања и уклањање отпада који настаје приликом функционисања постројења;

10) мерама за ефикасно коришћење енергије;

11) планираним мерама мониторинга емисија у животну средину;

12) приказ главних алтернатива које је оператер разматрао;

13) нетехнички приказ података на којима се захтев заснива;

14) другим мерама чије предузимање се планира у складу са прописима.

Ако је оператер у прибављању доказа у складу са другим прописима обезбедио неке од података из става 1. овог члана прилаже их уз захтев за издавање дозволе.

Надлежни орган може затражити додатне податке у одређеним областима за издавање дозволе.

Министар надлежан за послове заштите животне средине (у даљем тексту: министар) ближе уређује садржај, изглед и начин попуњавања захтева, као и друга питања од значаја за подношење захтева за издавање дозволе.

Документација која се прилаже уз захтев

Члан 9.

Уз захтев за издавање дозволе подносилац захтева прилаже следећу документацију:

1) пројекат за планирано, односно изграђено постројење;

2) извештај о последњем техничком прегледу;

3) план вршења мониторинга;

4) резултате мерења загађивања чинилаца животне средине или других параметара у току трајања пробног рада;

5) план управљања отпадом;

6) план мера за ефикасно коришћење енергије;

7) план мера за спречавање удеса и ограничавање њихових последица;

план мера за заштиту животне средине после престанка рада и затварања постројења;

9) акт о праву коришћења природних ресурса;

10) изјаву којом потврђује да су информације садржане у захтеву истините, тачне, потпуне и доступне јавности;

11) доказ о уплаћеној административној такси.

Поред документације из става 1. овог члана подносилац захтева, зависно од постројења, прилаже:

1) за нова постројења – сагласност на студију о процени утицаја на животну средину и сагласност на процену опасности од удеса;

2) за постојећа постројења – сагласност на студију утицаја затеченог стања, процену опасности од удеса и програм мера прилагођавања рада постојећег постројења или активности условима прописаним овим законом.

Влада прописује ближу садржину програма мера из става 2. тачка 2) овог члана.

III. ПОСТУПАК ИЗДАВАЊА ДОЗВОЛЕ

Разматрање захтева

Члан 10.

Надлежни орган разматра поднети захтев и ако захтев не садржи прописане податке и/или документацију затражиће од подносиоца захтева да, у примереном року, достави податке, документацију или информације које недостају.

Ако подносилац захтева не достави податке, документацију и информације у одређеном року надлежни орган ће без одлагања донети закључак о одбацивању захтева.

Надлежни орган врши проверу података и информација садржаних у захтеву за издавање дозволе, примењивости предложеног програма мера из члана 9. став 2. тачка 2) овог закона и других података из захтева, као и приложене документације.

Обавештавање органа и организација и јавности

Члан 11.

Надлежни орган обавештава органе и организације у области: пољопривреде, водопривреде, шумарства, планирања, изградње, саобраћаја, енергетике, рударства, заштите културних добара, заштите природе и др. као и органе локалне самоуправе на чијој територији се планира активност, односно налази постројење (у даљем тексту: други органи и организације) и заинтересовану јавност о пријему захтева, у року од пет дана од дана пријема уредног захтева за издавање дозволе.

Надлежни орган на захтев других органа и организација из става 1. овог члана доставља копију захтева за издавање дозволе и ставља на увид одговарајућу документацију из члана 9. овог закона.

На захтев заинтересоване јавности надлежни орган доставиће копију захтева за издавање дозволе.

Подносилац захтева из става 3. овог члана сноси трошкове израде и достављања копије захтева за издавање дозволе, у прописаном износу.

Други органи и организације и представници заинтересоване јавности достављају своја мишљења надлежном органу у року од 15 дана од дана пријема обавештења из става 1. овог члана.

Нацрт дозволе

Члан 12.

Надлежни орган је дужан да нацрт дозволе изради у року од 45 дана од дана пријема уредног захтева за издавање дозволе. Приликом израде нацрта дозволе надлежни орган разматра мишљења других органа и организација и заинтересоване јавности.

Надлежни орган је дужан да о нацрту дозволе и о могућности увида у пратећу документацију обавести друге органе и организације и јавност, у року од пет дана од дана пријема таквог захтева.

Надлежни орган на захтев других органа и организација из става 1. овог члана без одлагања доставља копију нацрта дозволе.

На захтев заинтересоване јавности надлежни орган доставиће копију нацрта дозволе.

Подносилац захтева из става 4. овог члана сноси трошкове израде и достављања копије нацрта дозволе, у прописаном износу.

Други органи и организације и представници заинтересоване јавности могу надлежном органу доставити своја мишљења о нацрту дозволе, у року од 15 дана од дана пријема обавештења из става 2. овог члана.

Надлежни орган нацрт дозволе заједно са захтевом оператера и пратећом документацијом, мишљењима других органа и организација и заинтересоване јавности датих на нацрт дозволе, доставља техничкој комисији, у року од 10 дана од истека рока из става 6. овог члана.

Техничка комисија

Члан 13.

За оцену услова утврђених у нацрту дозволе надлежни орган образује техничку комисију.

Актом о образовању техничке комисије одређује се њен састав, задаци и друга питања од значаја за рад техничке комисије.

Председник техничке комисије именује се из реда запослених или постављених лица у надлежном органу.

За чланове техничке комисије могу бити именована лица са високом стручном спремом одговарајуће струке, односно смера и одговарајућим стручним резултатима, а из реда:

1) запослених или постављених лица у надлежном органу;

2) запослених или постављених лица у другим органима и организацијама;

3) независних стручњака.

Чланови техничке комисије не могу бити лица која су:

1) учествовала у изради студије о процени утицаја која је предмет оцене;

2) оснивачи правног лица или предузетник који је израдио студију о процени утицаја или запослени код тих лица;

3) оснивачи или запослени код носиоца пројекта, односно оператера;

4) брачни другови, крвни сродници до четвртог степена сродства и сродници по тазбини до другог степена сродства лица наведених у тач. 1) до 3).

Разматрање нацрта дозволе

Члан 14.

Техничка комисија разматра захтев оператера и приложену документацију, нацрт дозволе, мишљења других органа и организација и заинтересоване јавности из члана 12. став 1. овог закона, као и мишљења прибављена у поступку размене информација и консултација о прекограничном утицају.

Раду техничке комисије може присуствовати оператер или лице које он овласти.

Техничка комисија анализира нарочито:

1) студију о процени утицаја на животну средину, односно студију о процени затеченог стања на животну средину;

2) очекиване локалне и шире утицаје рада постројења на животну средину;

3) примену најбољих доступних техника;

4) очекиване економске и социјалне последице и промене стања животне средине на конкретној локацији, као и очекиване последице на живот и здравље становништва;

5) документацију из члана 9. став 1. тач. 3) до 7) овог закона;

6) испуњеност услова из нацрта дозволе који се односе на тач. 1) до 5) овог става.

Техничка комисија израђује извештај који без одлагања доставља надлежном органу.

Одлучивање

Члан 15.

Надлежни орган одлучује о издавању дозволе на основу захтева оператера, приложене документације, извештаја и оцене техничке комисије, као и прибављених мишљења других органа и организација и заинтересоване јавности, у року од 120 дана од дана пријема уредног захтева за издавање дозволе.

У изузетним случајевима, на захтев оператера или на иницијативу надлежног органа, рок из става 1. овог члана може се продужити, али не дуже од 240 дана од дана пријема уредног захтева.

О продужењу рока из става 2. овог члана, разлозима, као и новом року за доношење одлуке, надлежни орган обавештава подносиоца захтева.

Надлежни орган решењем одлучује о издавању дозволе, односно о одбијању захтева за издавање дозволе.

Надлежни орган ће одбити захтев за издавање дозволе ако:

1) постројење за обављање активности за коју се захтева дозвола не испуњава прописане услове;

2) на основу података и документације садржаних у захтеву нису испуњени услови за примену прописаних стандарда животне средине;

3) захтев садржи нетачне податке који су од утицаја на издавање дозволе.

Решење о издавању дозволе, односно о одбијању захтева за издавање дозволе надлежни орган доставља оператеру и о томе обавештава друге органе и организације и јавност у року од осам дана од дана доношења решења.

Против решења надлежног органа из става 4. овог члана није допуштена жалба и може се покренути управни спор.

Услови који се утврђују дозволом

Члан 16.

Дозволом се утврђују услови за рад постројења и обављање активности и обавезе оператера у зависности од природе активности и њиховог утицаја на животну средину.

Дозвола садржи услове који се односе на:

1) примену најбољих доступних техника или других техничких услова и мера;

2) мере из студије о процени утицаја на животну средину или студије о процени утицаја затеченог стања на животну средину;

3) граничне вредности емисија загађујућих материја утврђене за дато постројење;

4) мере заштите ваздуха, воде и земљишта;

5) мере које се односе на управљање отпадом који настаје при раду постројења;

6) мере за смањење буке и вибрација;

7) мере које се односе на ефикасно коришћење енергије;

захтеве за мониторинг емисија са:

- специфицираном методологијом;

- дефинисаном учесталошћу мерења;

- дефинисаним правилима за тумачење резултата мерења;

- утврђеном обавезом достављања података надлежном органу;

9) мере за спречавање удеса и отклањање њихових последица;

10) смањење загађења, укључујући и прекогранично загађење животне средине;

11) мере предвиђене за почетак рада, за тренутно заустављање у случају поремећаја у функционисању постројења, као и за престанак рада постројења;

12) предузимање мера заштите животне средине после престанка активности у циљу избегавања ризика од загађења и враћања локације у задовољавајуће стање;

13) начин и учесталост извештавања и обим података садржаних у извештају који се доставља надлежном органу у складу са прописима;

14) резултате ревизије услова и обавеза утврђених дозволом;

15) друге специфичне захтеве.

Ако се према одређеном стандарду квалитета животне средине захтевају строжији услови од оних који се могу постићи применом најбољих доступних техника, дозвола садржи додатне мере којима се обезбеђује примена ових стандарда.

У случају из става 3. овог члана надлежни орган дозволом утврђује мере и рокове за примену стандарда квалитета животне средине, прописаних у складу са законом, а нарочито:

1) датум од када се стандарди примењују и подручја на која се односе;

2) највиши и најнижи прихватљив ниво загађујућих материја и буке у животној средини;

3) одређене параметре, процедуру мониторинга и методе којима се утврђују прекорачења стандарда, као и мере које се предузимају у том случају.

Дозвола може садржати привремено ослобађање од придржавања одређених услова, уколико се усвојеним санационим програмом обезбеђује примена мера које воде ка смањењу загађења и испуњењу услова.

Влада утврђује критеријуме за одређивање најбољих доступних техника, за примену стандарда квалитета животне средине, као и за одређивање граничних вредности емисија у дозволи.

Министар ближе прописује садржину и изглед дозволе.

Министар прописује услове за примену најбољих доступних техника.

Обавезе оператера

Члан 17.

Оператер је обавезан да:

1) поступа у складу са условима утврђеним у дозволи;

2) достави надлежном органу резултате мониторинга;

3) обавештава надлежни орган о свакој промени у раду, односно функционисању постројења или о удесу, са могућим видљивим утицајима на животну средину или здравље људи;

4) доставља надлежном органу годишњи извештај о вршењу активности за које је дозвола издата;

5) обавештава надлежни орган о планираној промени оператера;

6) изврши све мере које надлежни орган утврди после престанка важности дозволе.

Оператер је дужан да врши мониторинг спровођењем плана мониторинга из члана 9. став 1. тачка 3) овог закона и у складу са условима утврђеним у дозволи који се односе на захтеве за мониторинг емисија.

Влада ближе уређује начин и методе мониторинга.

На захтев надлежног органа који издаје дозволу или инспектора, оператер је обавезан да:

1) достави податке надлежном органу неопходне за издавање, измену или престанак важности дозволе;

2) омогући инспекцији увид у документацију коју чува у вези са издавањем дозволе, обезбеди приступ узорцима и местима за мониторинг одређеним у дозволи и омогући им несметано прибављање информација о поступању у складу са условима у дозволи.

Ако загађење потиче из постројења које има дозволу или подлеже издавању дозволе, оператер ће о свом трошку санирати последице загађења у најкраћем могућем року, узимајући у обзир техничке и економске могућности.

Ако оператер не изврши санацију надлежни орган ће санирати загађење о трошку оператера.

Оператер је дужан да за време важења дозволе и најмање пет година после престанка важења дозволе чува сву документацију у вези са издавањем дозволе, мониторингом и инспекцијским надзором над обављањем активности.

Ревизија дозволе

Члан 18.

Издата дозвола подлеже поновном разматрању (у даљем тексту: ревизија) најмање два пута у току важења.

Поступак ревизије надлежни орган покреће по службеној дужности или на захтев оператера и врши се у складу са чл. 10. до 15. овог закона .

Надлежни орган по службеној дужности покреће поступак ревизије, ако:

1) је загађење које проузрокује постројење таквог значаја да је потребно извршити ревизију постојећих граничних вредности емисија, или је такве нове вредности потребно утврдити у дозволи;

2) постоји опасност да загађење проузрокује штету или настане штета по животну средину и здравље људи;

3) суштинске промене у најбољим доступним техникама омогућавају значајно смањење емисија без великих додатних трошкова;

4) промене у захтевима за безбедност у раду постројења или сигурност одређене активности захтевају увођење нових техника;

5) измене у прописима о заштити животне средине то захтевају.

У случајевима из става 3. овог члана ревизија дозволе врши се у року од 30 дана од дана пријема обавештења о насталом случају.

Ако надлежни орган покрене поступак за ревизију дозволе обавестиће оператера о разлозима за то и затражити да у одређеном року достави податке из члана 8. овог закона.

Промена оператера

Члан 19.

У случају промене оператера, надлежни орган ће, у року од пет дана од дана пријема тог обавештења, извршити промену у дозволи без спровођења ревизије и о томе обавестити оператера, као и надлежни орган на чијој територији оператер има седиште.

Ревизија услова у дозволи

Члан 20.

У случају ревизије дозволе по службеној дужности, као и планиране измене у постројењу или његовом раду која не чини битну измену у смислу овог закона, надлежни орган може изменити услове утврђене дозволом.

Ако велики број измена у дозволи отежава ефикасну контролу активности надлежни орган може затражити од оператера да достави нови захтев за издавање дозволе.

Продужење важности дозволе

Члан 21.

Рок на који је издата дозвола може се продужити на захтев оператера.

Захтев из става 1. овог члана оператер подноси најкасније четири месеца пре истека рока њене важности.

Продужење важења дозволе врши се на начин и по поступку прописаним за њено издавање.

Престанак важења дозволе

Члан 22.

Дозвола може престати да важи, ако:

1) истекне рок на који је издата;

2) оператер то захтева;

3) оператер не започне рад постројења у року од 12 месеци од дана добијања дозволе, а не поднесе захтев за измену услова из дозволе у том периоду;

4) оператер престане да испуњава неки од услова који је утврђен дозволом;

5) оператер нема техничких и финансијских средстава за задовољавајуће испуњавање својих обавеза утврђених дозволом;

6) надлежни орган утврди да је оператер у захтеву за издавање дозволе поднео нетачне податке или фалсификовао документа од значаја за издавање дозволе или оператер непрестано одлаже крајњи рок за подношење тражених података, као и у другим случајевима које утврди инспектор;

7) оператер не врши мониторинг и не доставља податке у складу са овим законом;

оператер у остављеном року не поступи по захтеву инспектора или не предузме наложене мере;

9) оператер буде два пута узастопно кажњен за привредни преступ или прекршај у складу са овим или посебним законом;

10) је покренут стечајни поступак, а активност не настави други оператер.

Надлежни орган закључком покреће поступак за престанак важења дозволе и о томе обавештава оператера у року од пет дана од дана покретања поступка уз образложење разлога за покретање поступка.

Против закључка из става 2. овог члана оператер може изјавити жалбу у року од осам дана од дана пријема закључка.

Решење о престанку важења дозволе је коначно у управном поступку.

Против решења о престанку важења дозволе оператер може покренути управни спор.

Решењем о престанку важења дозволе утврђују се и обавезне мере старања о постројењу и локацији после престанка активности оператера да би се избегао ризик по животну средину, здравље људи и материјална добра.

Начин обавештавања других органа, организација и јавности

Члан 23.

Надлежни орган дужан је да обавештава друге органе и организације и јавност у случајевима из чл. 11, 12. и 15. овог закона путем медија и то најмање у једном локалном листу који излази на подручју које ће бити захваћено утицајем активности и постројења, као и путем интернета.

У случајевима из става 1. овог члана надлежни орган доставља у писаној форми обавештење другим органима и организацијама.

Обавештење из ст. 1. и 2. овог члана садржи податке о:

1) називу и седишту, односно имену и адреси оператера;

2) локацији на којој се планира или обавља активност за коју се захтева дозвола;

3) активности и постројењу;

4) року за достављање мишљења;

5) месту и времену за јавни увид у поднети захтев за издавање дозволе, пратећу документацију или нацрт дозволе;

6) решењу о издавању дозволе, односно о одбијању захтева за издавање дозволе, посебно разлозима на којима се решење заснива, као и о сваком даљем обнављању дозволе.

Ако захтев оператера за издавање дозволе, нацрт дозволе или дозвола садрже пословну тајну или податак који, у складу са законом, захтева ограничен приступ јавности за добијање информација, надлежни орган може одлучити да за одређене делове захтева, односно нацрта дозволе или дозволе ограничи приступ јавности.

О одлуци о ограничавању приступа јавности за добијање информација у смислу става 4. овог члана, надлежни орган је дужан да обавести јавност на начин утврђен у ставу 1. овог члана, а органе из члана 11. став 1. овог закона на начин утврђен у ставу 2. овог члана, у року од пет дана од дана доношења одлуке.

Ограничење из става 4. овог члана не односи се на информације о емисијама, ризицима од удеса, резултате мониторинга и инспекцијског надзора.

Размена информација о прекограничном утицају

Члан 24.

Размену информација о прекограничном утицају рада постројења и активности на животну средину врши Министарство.

Ако рад неког постројења може имати значајан негативан утицај на животну средину друге државе или ако држава чија животна средина може бити значајно угрожена то затражи, Министарство, у поступку консултација, доставља другој држави на мишљење информације, и то:

1) о захтеву за издавање дозволе, укључујући и опис података из члана 8. овог закона;

2) о надлежном органу који доноси одлуку о издавању дозволе;

3) о природи одлуке која може бити донета;

4) о поступку учешћа јавности, укључујући и заинтересовану јавност.

О одлуци о издавању дозволе или одбијању захтева за њено издавање, Министарство обавештава другу државу која је била консултована у поступку одлучивања, достављањем информација, и то:

1) о садржају одлуке о издавању дозволе, односно одбијању захтева за издавање дозволе;

2) о разлозима на којима се одлука заснива, укључујући информације о поступку учешћа јавности.

Консултације о прекограничном утицају врше се на начин и у роковима који се утврђују споразумима између надлежних органа држава на принципима реципроцитета и равноправности.

О примљеним информацијама о прекограничном утицају постројења и активности у другој држави Министарство обавештава јавност на начин утврђен у члану 23. став 1. овог закона.

Резултате консултација и прибављеног мишљења заинтересоване јавности Министарство узима у обзир приликом давања мишљења надлежном органу друге државе.

Регистар издатих дозвола

Члан 25.

Регистар издатих дозвола као део информационог система животне средине води надлежни орган.

Увид у регистар издатих дозвола је јаван.

Министар ближе прописује садржину и начин вођења регистра из става 1. овог члана.

IV. НАДЗОР

Управни надзор

Члан 26.

Надзор над применом одредаба овог закона и прописа донетих на основу овог закона врши Министарство.

Инспекцијски надзор врши Министарство преко инспектора за заштиту животне средине (у даљем тексту: инспектор) у оквиру делокруга утврђеног овим законом.

Поверава се аутономној покрајини вршење инспекцијског надзора над постројењима и активностима за које дозволу у складу са овим законом издаје надлежни покрајински орган.

Поверава се јединици локалне самоуправе вршење инспекцијског надзора над постројењима и активностима за које дозволу у складу са овим законом издаје надлежни орган локалне самоуправе.

Права и дужности инспектора

Члан 27.

У вршењу инспекцијског надзора, инспектор има право и дужност да утврђује:

1) да ли нова постројења имају дозволу издату у складу са овим законом;

2) да ли су постојећа постројења поднела захтев за издавање дозволе у складу са овим законом;

3) да ли се рад постројења одвија у складу са условима из издате дозволе;

4) сваку промену у раду, односно функционисању постројења;

5) спровођење других прописаних мера заштите животне средине.

Овлашћења инспектора

Члан 28.

У вршењу инспекцијског надзора из члана 27. овог закона инспектор је овлашћен да:

1) забрани употребу објекта, односно рад постројења и обављање активности док се не прибави дозвола;

2) забрани рад постројења, односно обављање активности ако се то чини противно условима прописаним у дозволи;

3) нареди прибављање дозволе у складу са овим законом;

4) нареди предузимање мера и услова утврђених у дозволи;

5) нареди достављање података неопходних за издавање, измену или престанак важности дозволе;

6) нареди извршење мера старања о постројењу и локацији после престанка активности, ако је дозвола престала да важи;

7) нареди извршење и других прописаних обавеза у одређеном року.

На решење инспектора може се изјавити жалба министру у року од 15 дана од дана пријема решења.

На решење инспектора у вршењу поверених послова из члана 26. ст. 3. и 4. овог закона може се изјавити жалба министру у року од 15 дана од дана пријема решења.

Жалба на решења инспектора из ст. 2. и 3. овог члана не одлаже извршење решења.

Решења министра по жалби из ст. 2. и 3. овог члана су коначна.

V. КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ

1. Привредни преступи

Члан 29.

Новчаном казном од 150.000 до 3.000.000 динара казниће се за привредни преступ оператер – правно лице ако:

1) отпочне рад постројења и обављање његових активности без дозволе (члан 7. став 1);

2) не поступа у складу са условима утврђеним у дозволи (члан 17. став 1. тачка 1);

3) не доставља надлежном органу резултате мониторинга (члан 17. став 1. тачка 2);

4) не обавештава надлежни орган о свакој промени у раду, односно функционисању постројења или о удесу (члан 17. став 1. тачка 3);

5) не доставља надлежном органу годишњи извештај о вршењу активности за које је дозвола издата (члан 17. став 1. тачка 4);

6) не обавештава надлежни орган о планираној промени оператера (члан 17. став 1. тачка 5);

7) не изврши све мере које је утврдио надлежни орган после престанка важења дозволе (члан 17. став 1. тачка 6);

не изврши санацију последица загађења у најкраћем могућем року и о свом трошку (члан 17. став 5).

За привредни преступ из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице у правном лицу – оператеру новчаном казном од 30.000 до 200.000 динара.

За привредни преступ из става 1. овог члана казниће се страно правно лице – оператер новчаном казном од 150.000 до 3.000.000 динара ако има представништво на територији Републике Србије.

За привредни преступ из става 1. овог члана казниће се одговорно лице у страном правном лицу – оператеру новчаном казном од 30.000 до 200.000 динара.

2. Прекршаји

Члан 30.

Новчаном казном од 30.000 до 1.000.000 динара казниће се за прекршај правно лице – оператер ако:

1) не достави податке надлежном органу неопходне за издавање, измену или престанак важења дозволе (члан 17. став 4. тачка 1);

2) онемогући инспекцији увид у документацију коју чува у вези са издавањем дозволе, не обезбеди приступ узорцима и местима за мониторинг одређеним у дозволи и онемогући им несметано прибављање информација о поступању у складу са условима у дозволи (члан 17. став 4. тачка 2);

3) за време важења дозволе и најмање пет година после престанка важења дозволе не чува сву документацију у вези са издавањем дозволе, мониторингом и инспекцијским надзором над обављањем активности (члан 17. став 7);

4) не поступи по решењу инспектора (члан 28).

За прекршај из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице у правном лицу – оператеру новчаном казном од 5.000 до 20.000 динара.

За прекршај из става 1. овог члана казниће се и оператер као физичко лице новчаном казном од 5.000 до 20.000 динара.

Новчане казне за одговорно лице у надлежном органу

Члан 31.

Новчаном казном од 5.000 до 20.000 динара казниће се за прекршај одговорно лице у надлежном органу ако:

1) донесе одлуку о издавању дозволе супротно прописаном поступку (чл. 10-13, члан 15. ст. 1-6);

2) изда дозволу која не садржи прописане услове (члан 16. ст. 1-5);

3) не изврши ревизију дозволе (члан 18);

4) не донесе решење о престанку важења дозволе у складу са прописаним условима (члан 22);

5) не обавештава друге органе, организације и јавност на прописани начин (члан 23);

6) не води регистар издатих дозвола и онемогући увид у регистар (члан 25. ст. 1. и 2).

Заштитне мере

Члан 32.

За привредни преступ из члана 29. овог закона, поред прописане новчане казне, правном лицу се може изрећи мера забране обављања одређене привредне делатности, а одговорном лицу мера забране вршења одређене дужности у трајању до десет година.

VI. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Програм усклађивања

Члан 33.

Програм усклађивања појединих привредних грана са одредбама овог закона доноси Влада, на предлог Министарства и у сарадњи са другим органима и организацијама.

Предлог из става 1. овог члана Министарство је дужно да достави Влади у року од годину дана од дана ступања на снагу овог закона.

У року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона Влада ће прописати привремене граничне вредности емисија у ваздух и воду за првих пет година усклађивања појединих привредних грана са одредбама овог закона.

Обавезе оператера постојећих постројења

Члан 34.

За постојећа постројења и активности оператер ће прибавити дозволу најкасније до 2015. године у складу са Програмом усклађивања појединих привредних грана са одредбама овог закона.

Оператер подноси захтев за издавање дозволе најкасније годину дана пре рока утврђеног програмом из члана 33. овог закона.

Ступање на снагу

Члан 35.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије“.

Сектор за интернет

Београд, Булевар Михаила Пупина 2
тел: 3139-977, 3139-988, 3139-986, 3014-213
факс: 3139-985
www.srbija.sr.gov.yu
omr@srbija.sr.gov.yu

Сектор за сарадњу с медијима

Прес служба
Београд, Немањина 11
тел: 3617-709, 3617-710, 3617-730
факс: 3617-697, 3617-706
press@uzzpro.sr.gov.yu

Одсек за сарадњу са страним медијима
Београд, Немањина 11
тел: 3617-642
факс: 3617-471
foreignpress@srbija.sr.gov.yu

Група за прес клипинг

Београд, Немањина 11
тел: 3617-719 факс: 3617-609
predsednikvladesrbije@srbija.sr.gov.yu

Београд, Немањина 11
тел: 3617-593; 3617-580; факс: 3617-597
kabinet.potpredsednika@sr.gov.yu

Министарство спољних послова
Београд, Кнеза Милоша 22-26
тел: 3615-055; 3616-333; факс: 3618-366; 3618-379
www.mfa.gov.yu

Министарство унутрашњих послова
Београд, Кнеза Милоша 101
тел: 3612-410; факс: 3617-814; 3610-872
www.mup.sr.gov.yu
muprs@mup.sr.gov.yu

Министарство одбране
Београд, Бирчанинова 5
тел: 3006 -323; факс: 3117-809
www.mod.gov.yu

Министарство за Косово и Метохију
Београд, Немањина 11
тел: 3617-717; факс: 3617-693
www.kim.sr.gov.yu

Министарство финансија
Београд, Кнеза Милоша 20
тел: 3614-007; 3614-214; факс: 3618-961
www.mfin.sr.gov.yu
informacije@mfin.sr.gov.yu

Министарство правде
Београд, Немањина 22-26
тел/факс: 3616-548; 3616-549
www.mpravde.sr.gov.yu
kabinet@mpravde.sr.gov.yu

Министарство за државну управу и локалну самоуправу
Београд, Бирчанинова 6
тел: 3613-654; 3616-432; факс: 2685-396
www.mpalsg.sr.gov.yu
info.mpalsg@mpalsg.sr.gov.yu
lokalnasamouprava@mpalsg.sr.gov.yu

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде
Београд, Немањина 22
тел: 3065-038; 3065-039; факс: 3616-272
www.minpolj.sr.gov.yu
office@minpolj.sr.gov.yu

Министарство економије и регионалног развоја
Београд, Булевар краља Александра 15
тел: 3347-231; факс: 3346-770
www.merr.sr.gov.yu

Министарство рударства и енергетике
Београд, Краља Милана 36
тел: 3631-595; факс: 3616-603
www.mem.sr.gov.yu
kabinet@mem.sr.gov.yu

Министарство за инфраструктуру
Београд, Немањина 22-26
тел: 3616-431; факс: 3617-486

Министарство за телекомуникације и информатичко друштво
Београд, Немањина 22-26
тел: 3065-698; факс: 3631-645
www.mtid.sr.gov.yu

Министарство трговине и услуга
Београд, Немањина 22-26
тел: 3618-852; 3613-404; факс: 3610-285
www.mtu.sr.gov.yu
kabinet@mtu.sr.gov.yu

Министарство рада и социјалне политике
Београд, Булевар Михаила Пупина 2
тел: 3112-916; 3113-432; факс: 3114-650
www.minrzs.sr.gov.yu
kabinet@minrzs.sr.gov.yu

Министарство науке
Београд, Немањина 22-26
тел: 3616-516; 3616-584; 2688-047; факс: 3616-516; 3616-584
www.mntr.sr.gov.yu
info@mntr.sr.gov.yu

Министарство заштите животне средине
Београд, Омладинских бригада 1, СИВ 3
тел: 3131-357; 3131-359; факс 3131-394
www.ekoserb.sr.gov.yu

Министарство просвете
Београд, Немањина 22-26
тел: 3616-489; факс: 3616-491
www.mps.sr.gov.yu
webmaster@mps.sr.gov.yu

Министарство омладинe и спортa
Београд, Булевар Михаила Пупина 2
тел: 3130-912; 3117-628; факс: 3130-915
www.mos.sr.gov.yu
office@mos.sr.gov.yu

Министарство културе
Београд, Влајковићева 3
тел: 3398-172; 3398-404; факс: 3398-936
www.kultura.sr.gov.yu

Министарство здравља
Београд, Немањина 22-26
тел: 3616-251; 3616-596; факс: 2656-548
www.zdravlje.sr.gov.yu
press_zdravlje@zdravlje.sr.gov.yu
kabinet.zdravlje@zdravlje.sr.gov.yu

Министарство вера
Београд, Булевар Михаила Пупина 2
тел: 311-2811; факс: 311-3527
адреса за пошту: Београд, Немањина 11
www.mv.sr.gov.yu
kabinet.mv@mv.sr.gov.yu

Министарство за дијаспору
Београд, Васе Чарапића 20
тел: 2638-033; 2637-013; 2636-116; тел/факс: 2636-815; 2637-624
www.mzd.sr.gov.yu
info@mzd.sr.gov.yu

Министар без портфеља Драган Ђилас
Београд, Немањина 11
тел: 3617-737; 3617-584; факс: 3617-641
www.nip.sr.gov.yu