Kao sto je poznato do 5. novembra je otvoren konkurs BCIF-a i narodne lutrije Srbije.
Do 15. novembra je otvoren konkurs BCIF-a „Javno zagovaranje“
Konkursi – BCIF
Konkurs ZI
Zaječarska inicijativa i Nacionalna zadužbina za demokratiju vas pozivaju da se prijavite na program malih donacija „ISKORAK “.
Cilj programa „ISKORAK“ je da mladi pokrenu rešavanje sopstvenih problema i potreba u lokalnim zajednicama kroz aktivnosti usmerene kako prema donosiocima odluka tako i prema građanima. Kroz ovaj program želimo da utičemo na:
· Poboljšanje komunikacije i saradnje između mladih i lokalnih vlasti (opštinskih kancelarija za mlade) kroz zajedničko delovanje na rešavanju potreba i problema mladih u lokalnoj zajednici;
· Jačanje aktivizma mladih kroz njihovu edukaciju i praktičnu primenu stečenih veština;
· Rešavanje konkretnih problema mladih u lokalnim zajednicama kroz donošenje i sprovođenje opštinskih (gradskih) odluka.
Za program „ISKORAK“ mogu konkurisati sve omladinske nevladine organizacije registrovane kao udruženja građana na teritoriji Republike Srbije, sa sedištem u jednom od sledećih gradova: Zaječar, Knjaževac, Boljevac, Sokobanja, Bor, Negotin, Majdanpek i Kladovo, koje imaju iskustvo u radu sa mladim ljudima ili su do sada učestvovale u realizaciji barem jednog projekta. Neformalne inicijative mladih, đački parlamenti i institucije koje se bave mladima, kao i udruženja građana koja deluju u navedenim opštinama ali nemaju tu sedište neće biti direktno podržani u okviru ovog programa, kao ni ostale organizacije koje se ne bave mladima. Navedene strukture mogu da budu uključene u planiranje i realizaciju projekata kao partneri.
Ukupna raspoloživa sredstva u okviru programa iznose 10 000 američkih dolara u dinarskoj protivvrednosti. Organizacije mogu konkurisati za maksimalni iznos od 2 000 američkih dolara, dok minimalna svota iznosi 1 000 američkih dolara, u dinarskoj protivvrednosti. Planirano trajanje projekta je do 3 meseca.
Krajnji rok za konkurisanje je 11. decembar 2009. godine. Prijave koje pristignu nakon ovog roka neće biti uzete u razmatranje. Proces razmatranja prijava trajaće najviše 15 dana od datuma zatvaranja konkursa. Organizacije moraju da podnesu sopstveni predlog projekta u obliku prijavnog formulara koji se može naći na web prezentaciji www.konkurs.zainicijativa.org. Prijave se dostavljaju elektronskim putem (iskorak@zainicijativa.org), regularnom poštom (Zaječarska inicijativa, Poštanski fah 162, 19 000 Zaječar) ili lično (Nikole Pašića 68 / 17, 19 000 Zaječar).
Za sve dodatne informacije u vezi sa konkursom, možete se obratiti asistentu na programu Ivani Konić (ivanak@zainicijativa.org ili 019 440 224).
Одабран знак заштите природе
На конкурсу Министарства животне средине и просторног планирања за израду графичког приказа знака заштите природе, од 68 пристиглих радова Комисија за разматрање и избор најуспешнијег графичког приказа одабрала је знак аутора Немање Ивковића из Крагујевца.
Овај знак ће бити саставни део ,,Правилника о изгледу знака заштите природе, поступку и условима за његово коришћење“. Кроз Правилник ће бити промовисана заштита природе и идентификација службеног лица у поступку надзора и предузимањa мера на заштити природе.
Извор: Сајт министарства животне средине и просторног планирања – http://www.ekoplan.gov.rs/src/index.php
Prvi Maj u Majdanpeku
Канцеларија за младе заједно са ЕКО 030 и Асоцијацијом за Развој организује концерт Атеист Репа у Мајданпеку поводом Дана Планете Земље и отварања канцеларије за младе у Мајданпеку и поводом избора канцелара за младе.
Концерт ће бити одржан 01.05.2009. године под слоганом „И ЈА САМ МЛАД!“.
ГЛАВНИ СПОНЗОР ОПШТИНА МАЈДАНПЕК!
Dan PLANETE
Danas je Dan Međunarodni Dan planete Zemlje – 22. april, više od 200.000 ljudi u svetu učestvovalo je tog dana pre 39 godina u masovnim protestima za zaštitu životne sredine.
U mnogim zemljama u svetu, na taj dan organizuju se akcije koje imaju za cilj promenu ekološke svesti i u kojima, prema nekim podacima, svake godine učestvuje više od pola milijarde ljudi. Neke od poruka obeležavanja tog datuma su i želja za stvaranjem nove, „zelene“ ekonomije, kao i usmeravanje svetskog obrazovnog sistema ka problemima koji se tiču ekologije.
I dok povodom Dana planete, grad Pančevo planira više ekoloških akcija u saradnji sa udruženjima i preduzećima, u Majdanpeku smo svedoci uništavanja tek postavljenih kanti za smeće.
Pro[le Majdanpek je dobio kante za otpatke, na čiji nedostatak su se sugrađani žalili.
Naša organizacija je u saradwi sa Opštinom Majdanpek i GTZ-om, nabavila kante posle 10tak godina, a samo par meseci kasnije naši sugrađani te iste kante uništavaju. Nekultura, bahatost, nevaspitanje, nebriga ili samo svakodnevnica?
Opština Palilula, povodom Dana planete, nastavila akciju „Reciklaža nije blamaža – recikliraj za sebe, za Beograd, za svet“ nadamo se da će i naši sugrađani početi sa recikliranjem, samo da se postave kavezi.
A možda će naši „kulturni“ sugrađani odvaliti kaveze i od njih napraviti kaveze za kokoške. Za neke od tih „kulturnih“ je najbolji život u kavezu, neki za bolje i nisu.
U svakom slučaju i te primerke ćemo probati da edukujemo o pravilnom recikliranju. Ovom prilikom se zahvaljujemo BCIF-u na odobrenom projektu kao i na razumevanju za odlaganje projekta dok lokalna samouprava ne postavi kaveze. Posle toga krećemo u nastavak projekta „Reciklirajmo!“.
Takođe, zahvaljujući sredstvima Zaječarske Inicijatvie, realizujemo projekat „Zaustavimo plastičnu reku“ kojim ćemo ukazivati sugrađanima na štetnost plastičnih kesa i podeliti 250 ekoloških kesa.
Zabrana za plastične kese
U Srbiji će uskoro biti zabranjena proizvodnja i korišćenje plastičnih kesa saznaje „Blic nedelje“ u Ministarstvu za životnu sredinu. Istovremeno sa ukidanjem plastičnih kesa, radiće se na podsticanju proizvodnje biorazgradive papirne ambalaže.
Tokom naredne nedelje očekuje se dogovor Ministarstva i proizvođača plastičnih kesa oko uredbe o zabrani proizvodnje i korišćenja plastičnih kesa, a ubrzo zatim i prolazak kroz skupštinsku proceduru. Taj akt će biti samo jedan od paketa zakonskih mera kojim će Vlada ući u odlučnu borbu sa ekološkim problemima u Srbiji.
„Cilj nam je da se u svim prodavnicama i supermarketima umesto plastičnih koriste papirne kese koje se mogu upotrebljavati i više puta. Proizvodnja i uvoz svih polietilenskih kesa debljine ispod 14 mikrona biće zabranjena, a istovremeno ćemo pomoći da što pre počne proizvodnja biorazgradivih kesa, koje nisu pretnja po životnu sredinu“, kaže Oliver Dulić, ministar zaštite životne sredine i prostornog planiranja.
Plastične kese „tregeruše“ , koje se masovno koriste u trgovinama i na pijacama, najopasnije su po okolinu jer se ne razgrađuju u prirodi, a njihova reciklaža je skupa i teško izvodljiva. Mesečna potrošnja ovih kesa u Srbiji je blizu 200 miliona komada, a za proizvodnju samo jedne kese emituje se oko 200 miligrama ugljen-dioksida.
Kako u Srbiji proizvodnja papirnih kesa nije razvijena, država će morati da finansijski podstakne proizvodnju. Ipak to neće pogoditi građane, jer je po predlogu Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu predviđeno da se posebnim taksama oporezuje uvoz i proizvodnja plastičnih kesa. Novac od tih taksi bi išao u Fond za zaštitu životne sredine, a odatle bi se upućivao kao subvencija za proizvodnju papirnih kesa. Takođe, proizvođači papirnih kesa bi dobijali i kredite iz Nacionalnog fonda za razvoj.
„Građane će prelazak Srbije na proizvodnju biorazgradivih kesa koštati samo par dinara mesečno, što nije veliki iznos ako uzmemo u obzir da time čuvaju svoju okolinu“, objašnjava Dulić.
U našoj zemlji ima petnaestak velikih, regionalno raspoređenih proizvođača plastičnih kesa, koji mesečno prerade u proseku oko 500 tona polietilena za proizvodnju kesa. Kako će njihova proizvodnja biti zakonom zabranjena, sistemom stimulacije proizvodnje biorazgradivih kesa njima se nudi rešenje. Na taj način, oni će i dalje proizvoditi i zapošljavati ljude, ali njihove kese više neće zagađivati prirodu.
„Osim velikih, registrovanih proizvođača kesa, u zemlji postoji i mnoštvo sitnih proizvodnji po garažama i improvizovanim halama. Prelaskom na proizvodnju biorazgradivih kesa, i njima se pruža šansa da više ne rade ‘na crno’ , već da se registruju i legalizuju posao. U suprotnom, Zakon će biti izuzetno strog prema svima koji se i dalje budu bavili proizvodnjom plastičnih kesa“, kaže Dulić.
Biorazgradive kese jesu bolje rešenje od plastičnih, jer se mogu koristiti više puta, ali i one utiču negativno na prirodu, prvenstveno sečom šuma. Međutim, u Ministarstvu su razmišljali o proizvodnji platnenih kesa, ali se došlo do zaključka da je u ovom trenutku najekonomičnije rešenje da se proizvode biorazgradive papirne kese.
„Svi veliki trgovački lanci u Srbiji treba da se uključe i pomognu akciju „Očistimo Srbiju“, tako što će iz svojih prodavnica izbaciti plastične, a uvesti papirne kese. Tim primerom oni će podići ekološku svest građana u čitavoj zemlji“, dodaje Dulić.
Predviđeno je da prelazni period od zabrane proizvodnje plastičnih do početka proizvodnje biorazgradivih kesa traje par meseci.
(MONDO)
22март,Светски Дан вода
Светски Дан вода, 22.март, се обележава од 1992.године, након што је усвојена резолуција на Генералној Скупштини Уједињених Нација.Уједињене Нације су читаву деценију(од 2005 до 2015.године) прогласиле међународном деценијом заштите и очувања вода. Овогодишња тема су ПРЕКОГРАНИЧНЕ ВОДЕ.
Вода је веома значајна, ако не најзначајнија материја у природи. Она је заступљена у природи у сва три агрегатна стања (течност, лед, видена пара). Три четвртине Земљине површине је покривено воденим системима (реке, језера, мора и океани). Значајна количина квалитетне воде се налази у Земљиној утроби (подземна вода). Велику количину квалитетне воде, у виду леда садрже поларне области на Земљи (Арктик и Антарктик), а у ваздуху се, у виду водене паре (облаци и магла), налази константно велика количина воде. Највећи део од ове масе, међутим, налази се у облику океанске (морске) воде и кристалне воде
Кристална вода је вода која улази у састав кристалне решетке минерала и стена из горњих слојева Земљине коре. Ова вода је под економски прихватљивим условима скоро недоступна за употребу.
Вода је темељ живота и основни састојак сваког живог бића. Она, или покреће развој или ограничава прогрес сваке заједнице-од породице до цивилизације.
Број становника на нашој Планети убрзано се повећава, потреба за водом још брже, а њена количина се не мења. Ближимо се времену када ће потреба за водом премашити залихе. Након тога нужно престаје развој. Постоји опасност и од ратова. Да би то спречили, воду морамо чувати и штедети.. Такође треба пречишћавати отпадне воде јер су оне главни узрок загађења река. Осим река, све се више загађују и подземне воде. Загађење потиче делом од пољопривреде(ђубрива, пестициди), а делом од отпадних вода из насеља, код којих није развијена комунална инфраструктура, и дивљих депонија.
Загађење прекограничних вода, пре свега, река, из дана у дан је свећа. Пример за то је наша земља, и загађење Дунава. Наиме, ниједан град у Србији, који лежи на Дунаву,не поседује систем за пречишћавање отпадних вода, нити комуналних, нити индустријских. Око 60% разне прљавштине из домаћинстава,масноћа, детерџената, отпадних вода из градских канализација, небројених септичких јама, испушта се у Дунав.Такође, Дунавом плива и нафта због интензивног бродског саобраћаја, као и друге штетне материје које фабрике кроз канализацију испуштају у воду.
Срећом, због великог протока, све отпадне воде које се испуштају у водоток Дунава разблаже се, и тако њихов штетни утицај знатно ублажава. Наиме, сам Дунав се понаша као колектор, сам себе пречишћава. Математички, проток Дунава кроз Србију се креће од 2500 до 3000 кубних метара у секунди, што је довољно да све отпадне воде испуштене у његов водоток неутралише.
Лоша страна оваквог самопречишћавања Дунава је та што се сав муљ таложи у басену Ђердапа и прети да уништи читав живи свет у том делу, пре свега рибљи фонд. Наиме, у овом делу се налази преко педесет стално настањених врста рибе, од којих се истичу: сом, смуђ, шаран, штука, буцов, итд. Пошто риба има значајно место у јеловнику становника већине места у овом делу, постоји велика вероватноћа да се угрози здравствено стање поменутог становништва.
Решење самог проблема загађења Дунава је веома сложено и захтева темељан и удружен рад свих, јер огромна већина река у Србији припада Црноморском сливу односно, улива се у Дунав, што саме, што посредно у реке које се уливају у Дунав. Активности за очување квалитета воде у Дунаву,посебно у делу Ђердапа, треба усмерити ка завршетку Постројења за пречишћавање отпадних вода, како градских, комуналних, тако и модернизацију већ постојећих Постројења за прераду индустријских отпадних вода у свим местима целим током Дунава. Такође треба изградити комуналну инфраструктуру у сеоским срединама,уклонити дивље депоније и спречити стварање нових дуж обале свих река, посебно Дунава.
Biogorivo iz kanalizacije
Stanovnike Osla od iduće godine će prevoziti gradski autobusi koji će umesto benzina koristiti biološko gorivo dobijeno iz kanalizacije.
„Prednosti su na svim poljima: nema porasta ispuštanja ugljenika, gorivo gotovo da i ne zagađuje, autobusi su manje bučni i takva energija je obnovljiva u nedogled“, rekao je agenciji Frans pres Ole Jakob Johansen, predstavnik gradskih vlasti i jedan od aktera projekta.
Gorivo za autobuse biće metan koji se dobija od prerade blata iz kanalizacionog kolektora u Bekelagetu, kroz koji protiču fekalije 250.000 građana.
„Odlaskom u toalet jedna osoba godišnje proizvede ekvivalent količini od osam litara dizel goriva. To izgleda malo, ali kada se pomnoži sa 250.000, može da se upotrebi za 80 autobusa od kojih bi svaki prešao 100.000 kilometara“, kaže Johansen.
Ako se uporedi sa dizel gorivom, biometan je napredniji jer je ispuštanje azot-dioksida manje 78 odsto, a ispuštanje čestica je manje čak 98 odsto. Azot-dioksid i čestice u vazduhu važe za dva glavna uzročnika respiratornih bolesti.
Autobusi na biometan proizvode i 92 odsto manje buke. Cena proizvodnje biometana iznosiće 0,72 evra za količinu koja je jednaka jednom litru dizela čija je cena na benzinskim pumpama jedan evro.
Ane-Merete Andersen, iz kompanije Ruter koja upravlja javnim gradskim prevozom Osla, kaže da „gorivo jeste jeftinije ali je cena novih autobusa i cena njihovog održavanja viša. Troškovi će biti viši 15 odsto“.
Ako se uporedi sa bioetanolom – prvom generacijom ekološkog goriva proizvedenog od žitarica i biljaka od kojih se dobija šećer – biometan ima još jednu prednost: ne „troši“ ljudima hranu i za njegovu proizvodnju se ne koriste đubriva niti dragocena voda.
Aktivisti koji se bore za očuvanje prirodne sredine nestrpljivo iščekuju nove autobuse. „Čekamo ih odavno. Izvanredni su za kvalitet života urbane sredine“, rekao je predstavnik organizacije Belona Ulaf Brastad.
„Ne vidim nikakvu manu. Naprotiv, na optimalan način koristimo obnovljivu energiju koja je tu oduvek i koja je samo čekala svojih pet minuta“, dodao je Brastad.
Ceo projekat će obuhvatiti još jedan kanalizacioni kolektor Osla i proširiće se na proizvodnju biogoriva iz kuhinjskih otpadaka. Tako proizvedeno gorivo snabdevaće između 350 i 400 autobusa norveške prestonice. „Kada bi svi naši autobusi išli na biometan, ispuštanje ugljen-dioksida bi se godišnju smanjilo za 30.000 tona“, navela je kompanija Ruter.
Biometan kao gorivo za autobuse već je isprobano u Lilu, u Francuskoj, kao i švedskoj prestonici Stokholmu. „Bilo je početničkih grešaka ali sada kada su te teškoće prevaziđene, možemo reći da se radi o gorivu koje ima uspeha“, izjavila je Sara Anderson, stručnjak za biogoriva u preduzeću za javni gradski prevoz Stokholma.
„Što je takođe važno takvi autobusi ne proizvode apsolutno nikakav miris koji bi podsećao na kanalizaciju“, istakla je ona.
(Beta)
Princ Čarls: Još 100 meseci do katastrofe
Britanski prestolonaslednik princ Čarls upozorio je da čovečanstvo ima još 100 meseci, ili čak i manje, da spase planetu od katastrofe izazvane klimatskim promenama.
Čarls je rekao grupi od oko 150 poslovnih ljudi u Rio de Žaneiru da „najbolje projekcije govore da imamo manje od 100 meseci da promenimo ponašanje pre nego što rizikujemo da se sigurno dogode katastrofalne klimatske promene i nezamislivi užasi koje bi to donelo“, rekao je on.
Britanski princ je upozorio da će današnje teškoće „biti ništa u poređenju sa punim efektom koji će globalno zagrevanje imati na svetsku ekonomiju“.
On je pomenuo velika pomeranja ljudi koji će bežati od poplava ili suša, nesigurnu proizvodnju hrane, nedostatak vode, rastuće socijalne nestabilnosti i potencijalne sukobe.
Princ je rekao da će to uticati na dobrobit svakog čoveka, ženu i dete na planeti i pozvao na hitne korake da se zaustavi seča šuma i emisija gasova koji izazivaju efekte staklene bašte.
Princ Čarls je rekao da je globalna ekonomska kriza najgora u više generacija i da je održivi razvoj najbolji i možda jedini način da se osigura budući ekonomski rast.
„Zar nam globalna kriza u kojoj se nalazimo ne govori da će održivi razvoj biti, i zaista može jedino da bude, primarni pokretač ekonomskog i industrijskog razvoja u budućnosti“, rekao je on.
Princ Čarls se sastao sa brazlilskim predsednikom Luisom Inaciom Lulom da Silvom, i ministrom inostranih poslova Celso Amorimom i drugim zvaničnicima.
On treba da poseti gradove Manus i Santarem u džuglama Amazona pre nego što u nedelju krene za Ekvador.
(Beta)
Odobren projekat „Zaustavimo plastičnu reku“
UG „Eko 030″ „ISKORAČILO“ zajedno sa Resurs Centrom „Zaječarska Inicijativa“, kroz program ISKORAK. Projekat pod nazivom ZAUSTAVIMO PLASTIČNU REKU pozitivno je ocenjen od strane Odbora za donacije RC“Zaječarska Inicijativa“, u konkurenciji 15 predloga projekata.
Informacije o rezultatima konkursa:
http://www.zainicijativa.org/index.php?option=com_content&task=blogcategory&id=17&Itemid=26
